Drugi život

IMG_2559

Piscu nije potrebna žena za jedan roman već za jedan život. Žena za jedan roman lako se nalazi, kao i žena za jednu noć. Njemu je potrebna žena za sve romane i sve dane, žena koja će uvek biti na njegovoj strani, na čijoj će strani biti on, s kojom će biti na istoj strani, na strani jednog, Drugog života, i na stranama svih romana.

Đorđe Ocić, Ako ima carstva [odlomak]

Na graničnom prelazu

Roda

Prijavljujem jednu rodu, klepetušu,
koja mi još, sa odžaka, greje dušu.

Sivu čaplju, dugonogu manekenku,
sakrio sam, od pogleda zlog, u senku.

Teglim čamac iz vremena maloletnih
kao burlak, ceo život bogovetni.

Jutro zrelog ječma prenosim na dlanu
i noć junsku, mesečinom okupanu.

Sakrio sam u dubinu, u dno bića
prve reči, rane slike i otkrića.

Riđom vatrom oprljene nonijuse,
koji samo u snovima propinju se.

Nosim još i majem rascvale šljivike,
akvarele sa vrbama, topolike,

okom sunca zapaljene suncokrete,
vinograde na žicama razapete.

Sve što spuštam, cariniče, sa oblaka,
to ne menjam za trideset srebrnjaka.

Đorđe Nešić (iz: Bolje je biti u manjini)

Prvo sećanje na Dalj

13492935_10209528872400269_374045524_n

Moje prvo sećanje na Dalj priča je drugih.

Dve su mi godine. Na letovanju smo. Provodimo zapečene dane na Dunavu. Gospodin otac i mamin tetak Radomir Subotić – valjda im je sunce odveć udarilo u glavu – skraćuju dosadnjikavo popodne neobičnom igrarijom: stojeći, do pasa, u plavim vodama mutnoga Dunava, dva-tri metra udaljeni jedan od drugoga, dobacuju se predmetom koji nikako i nikada nije bio namenjen za takvu vrstu razonode – mnome. Kako nisam imao pravo glasa, a znao sam da se neću ništa pitati i da smem nešto da kažem, mirno sam pristao na njihovu sumnjivu igrariju. Tata me je bacao Subotiću, tetak me vraćao gospodinu ocu, i to bi, verovatno, trajalo do letni dan u podne, da me tetak Rade, u nastojanju da me uhvati u letu za noge, nije, u jednom trenutku, ispustio. Ljosnuo sam u vodu. Odmah sam potonuo, kao kamen. Subotić je skočio za mnom, u ronjenju mu se pridružio i gospodin otac, ali je potraga svakim časom bivala sve zaludnija. Tri puta su Subotić i gospodin otac ronili, ali me nisu našli. Ko zna gde sam bio. (Po pecaroškim afinitetima koje sam, godinama kasnije, otkrio, može biti da sam, na peščanom dnu, razgovarao sa kakvim brkatim somom i zakazivao mu sastanak, desetak godina posle zamalo davljenja, u sumrak.) Pošto je Subotić očigledno sumnjao da razgovaram sa ribama, zaronio je i četvrti put, izvukavši me, nakon pet-šest sekundi, iz mutne vode, držeći u ruci moju plavu kosu. Plakao sam i vrištao kao da me neko kolje. Prepredeni odrasli su odmah shvatili moju kuknjavu, pa su počeli da me hvale i da na sva zvona oglašavaju kako već dugo nisu videli da neko tako dobro roni i da ću, u budućnosti, sigurno, sumnje u to nema, preroniti Dunav, ako ne po dužini, a ono sigurno po širini, što je meni, koji sam bio naivan kao čovek, bilo dovoljno da razvučem usta u blagi teleći. (Od tada uvek podozrivo gledam Dunav i kada se već i usudim da u njega, gonjen vrelinom avgustovskog sunca, uđem, nikada ne plivam daleko, poželjno je uvek osetiti peščano dno pod nogama.)

Goran Dakić, Dalj [odlomak]

Kužno doba

img_7205

Godine 1795. i 1796. vladala je u Sremu kuga ali je ne beše u Dalju. U Vukovaru je vladala. No iz Dalja je mitropolit Stefan Stratimirović poslao sveštenstvu dve okružnice. Jednu je napisao 16. oktobra 1795. u kojoj poučava kako se valja čuvati od kužne bolesti. Preporučuje umeren život. Dalje veli: „vesma je hasnovito onakove stvari najviše uživati koe krv čistu n.p. vino, sirće, soli, kvircove, biber, papriku, zeleniš, voće, surutku i proč. No, mesa, ribe, sira, slaninu i proč. manje valja jesti jer ovakove stvari ko zapaleniju krv prepravljaju i s kojeg sleduje. Vodu prežde upotreblenija nuždno jest kuvati” itd. U toj naredbi ima 13 tačaka. Zatim u drugoj okružnici od 7. marta 1796. mitropolit Stefan Stratirmirović dozvoljava da u četrdesetnicu: „mogut merenaja snjednaja uživati, i jednom reči onoe jesti čto u takovom slučaju sanitets komisija sovjetovati budjet, ne dežašče sebe na strogost posta; kako čto u zdravo vremja običaj nam jest. No uživajušče ona koja dobivatisja mogut i koja za soveršenoe izlečenije po sovjetu doktorov najnužnija sut” itd. Osim ovih naredaba ima i drugih naredaba, koje se na kužno doba odnose, a sve su ove naredbe upisane u cirkularni protokol parohijski.

prota Jovan Kozobarić, Srpska pravoslavna parohija
u Dalju, 1932 [odlomak]

Odgovor

13241714_10208406745159791_1013387945_o1

Sedimo u Erdabovu, u kući Vranojevića, pod orahom. Pitam Stefana (Stevana, ovenčanog, Stevu, Stevicu) rođenog od majke Biljane, sestre moje, i oca Fridriha, brata nemačkog, pitam đaka prvaka, polaznika škole Maršalove, beogradske… (Đak je u nedeljnoj poseti kod „maminih” u Erdabovu, sto pedeset kilometara od Beograda, uzvodno, na istoj obali Dunava.)

– Šta ćeš da budeš kad odrasteš?

– Biću veliki Stevan.

Đorđe Ocić, Ako ima carstva [odlomak]