Други међународни књижевни скуп „Јесен у Ердабову”

28. и 30. септембар 2016.

У Културном и научном центру „Милутин Миланковић” одржан је други по реду Међународни књижевни скуп „Јесен у Ердабову”.

14492443_980864528705751_5696636113690025113_n

Првoг дана овог скупа публици је представљена поезија три истакнута српска песника: Живорада Недељковића, Драгана Хамовића и Дејана Алексића. Овом приликом је публици представљен и рад краљевачке „Повеље”, а било је речи и о зборнику Ђорђе Нешић – песник, који је објављен као плод скупа о овом песнику поводом награде Жичка хрисовуља чији је он прошлогодишњи лауреат.

pozivnica-b

Другог дана овог скупа Зоран Хамовић је представио рад издавачке куће „Клио” а историчар Милош Ковић је изнео концепт капиталног дела Срби 1903–1914. Историја идеја, чији је он приређивач, а за које је текстове писало двадесет два аутора. У њој су идеје представљене преко личности Срба који су били њени носиоци, а међу којима је и Милутин Миланковић, рођени Даљац, школован у Бечу, који се, према Ковићевим речима, одлучио да врати дуг својих предака који су у Великој сеоби прешли Дунав, тако што је, одрекавши се далеко бољих материјалних услова које je имао у иностранству, одлучио да живи и ради у Београду, одакле је и постигао успех научника светског гласа… Ковићева реч о овој књизи у публици је иницирала питања на која је он радо и одговорао.

У завршном блоку овог скупа осветљавањем идеје Дунавског завета представљена је духовна и пријатељска веза Жарка Видовића (1921–2016) и Ђорђа Оцића (1934–2008). О тој вези су говорили Милош Ковић и Дејана Оцић, а одломке из Оцићевих романа, у којима је Жарко Видовић представљен као лик Марка Видотића и Четвртог господина и учитеља, читао је Славко Бубало.

Програм је водио управник Центра Ђорђе Нешић, који је и покретач ове манифестације у оквиру које је предвиђено да сваке године буде представљен и одређени сегмент књижевног стваралаштва Ђорђа Оцића, рођеног Даљца, који је и творац назива Ердабово (Ердут-Даљ-Борово-Вуковар).
Међу даљском, боровском и вуковарском публиком били су и гости из Београда и Новог Сада, јер је овај скуп и замишљен као једна од веза преплета српског културног простора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.