ЕРДАБОВО – топоним којим су у делу Ђорђа Оцића обједињена места његовог завичаја. Кованица је настала од имена Ердут, Даљ, Борово и Вуковар, али садржајно обухвата и још нека места која се налазе у близини наведених.
Ердабовски глосар је започета збирка речи и израза које су користили или их и данас користе људи овога краја… Намера је да нам она буде трезор у коме ћемо осветлити и ту страну специфичности духа људи овога краја.
Изреке/Изрази
Речи и изрази
Питања – одговори
Појединачни изрази
У упознавању начина изражавања људи овога краја помоћи ће духовити приступ Ђорђа Нешића у његовом Завичајном речнику ЛУК И ВОДА.
Напомена: Људи ердабовског краја, нарочито у Даљу, склони су уштеди гласова, пре свега самогласника, и зато их често скраћују. Скраћивање тих речи углавном је произвољно, а рекло би се да је главни критеријум да и тако скраћена она одмах буде препознатљива, да не би изискивала додатна објашњења. (На пример: разумʾо, ићʾ, оʾʾшла; „Можʾ мислитʾ”, „Вољо бʾ причатʾ о томʾ.”) Иако већином екавско подручје (осим Бијелог Брда), у свом говору усвојили су неколико ијекавских (понекад и „шокачких”) израза (ван, зрак, гријање, смијање). Људи овог краја (као и сваког другог) често „изврћу” речи на свој специфичан начин (на пример: „пруслук“, „метио”, „претисак”…)