Izreke/Izrazi

’Ajd’ zdrav’! – Čest pozdrav pri susretu (mada zvuči kao da je u odlasku); specifičan za Daljce(?);

Baba drumom, deda šumom. – Izreka koja ukazuje na nesporazum u razgovoru, na to da se učesnici razilaze, svako ide svojim putem, priča svoju priču, a ne susreću se u sporazumevanju. Videti i: Šorom šajke a Dunavom čeze.

Gazdeee! – uzvik upozorenja, koristan prilikom otvaranja tuđih avlijskih vrata (koja su preko dana otključana), najava da se stupa na nečije gazdinstvo, što dodatno motiviše i –>kera da pojača „ozvučenje”, te su rezultati daleko efikasniji od bilo kakvog zvona; često za tim uzvikom sledi i: „Ima l’ koga?”

Et’ vi’š. – neodređen i višesmislen odgovor kojim se mogu „pokriti” raznolika pitanja;

’El’a? – pitanje, skraćeno od (već skraćenog) „Jel’ da?” ili „Je l’ tako?”;

Di’ mi vid’/rec’… – molba (nonšalantna?) da se nešto uradi, u značenju „Hajde mi vidi/reci…”;

Dobro-jutro, lotro! Jes’ ustale šarage? – do danas ne baš sasvim razjašnjen jutarnji pozdrav tek probuđenoj osobi, čiji je, reklo bi se, glavni cilj da je priupita da li se zaista i sasvim razbudila; samo pitanje značajno doprinosi razbuđivanju: tek probuđenu osobu navede da se zamisli u kakvoj su uopšte vezi lotre i šarage (na primer, vertikala i horizontala?!); ipak, nesumnjivo je da je u ovom pozdravu prisutno i dobrodušno ismevanje;

Dobarveče.

Id’ u očin! – psovka, –>lajanje;

Ju, na’pako! – izraz čuđenja i zaprepašćenosti;

Kak’a j’ predskazanija? – izraz čuđenja izazvanog neobičnim dešavanjima usled okolnosti koje nisu racionalno objašnjive;

Kak’ ne b’ (mog’o, znao, ’teo…)? – retoričko pitanje, negiranje nemogućnosti onoga što odgovarajući glagol znači, tj. podrazumeva potvrdnost;

kak’ spada – kako valja, kako treba (uraditi, napraviti nešto);

k’o mator/a – mudar, pametan, kao odrastao, uz blagu dozu ironije; „Zna sve k’o mator.”;

k’o po jaji – previše polako, pažljivo, presporo ide, hoda, vozi…;

k’o upisato – nešto (ili neko) mnogo lepo;

kuća na ključ – opis izgleda kuće, koja, gledano s ulice, ide u dužinu, da bi se potom proširila na jednu stranu i to, uglavnom, u sporedne, radne prostorije; kod ovih kuća izrazi za orijentaciju „pred kućom” i „za kućom” – ne odnose se na ulicu, već u odnosu na avliju;

Makar kak’i – nikakav, lošeg kvaliteta;

Mal’ da kisi. – ukazivanje na određenu nijansu kiselkastog ukusa (koja se postiže, na primer, dodavanjem malo sirćeta u –>maune);

Mal’ da zamiri. / Tek da zamiri. – jedna od „mera” za kuvanje; kao i: „međ’ prste” ili „na vr’ kaš’ke”;

Nema lepše ’tice do prasice! – izreka kojom su Daljci nekad pokušavali da iskažu svoju strast prema prasetini.

Nema te u Suncu! – daljska izreka kojom se nekoj osobi iskazivalo divljenje uglavnom povodom nečeg dobrog ili korisnog čina.

Nemoj lajat’! – uzvik upozorenja i zabrane psovanja (lajanje), tj. izgovaranja „ružnih” reči. Ima i: Nemoj da moram lajat’! upozorenje nekom da svojim ponašanjem ne izaziva na psovanje.

Obr’o bostan – loše proći, „nagrabusiti”;

Od volje ti k’o Šokcu post i Srbinu molitva. – iskaz koji jedna osoba upućuje drugoj, kada se, i pored toga što od nje nešto želi ili očekuje, unapred  miri sa njenom slobodom izbora – kakav god da je on;

Od zla oca i još gore majke. – izraz kojim se nastoji ocrniti nečiji karakter;

Poleva po leđi. – osećaj hladnoće na leđima (ili na nogama, ili za vratom, na nekom drugom delu tela…);

’Rano moja! – izraz ljubavi i milošte, najčešće upućeno deci (’rana = hrana, kao nešto osnovno, najvažnije, mada često zvuči i kao „rana”, što upućuje na bol, brigu);

Sam’ polak’. – izraz kojim se nastoji da se ublaži napetost i brzopletost kod sagovornika koji se sprema da nešto uradi ili je već u tom procesu;

Sam’ tak’! – izraz pohvale; kao odgovor na pitanje kakvog je nešto kvaliteta, u smislu: „ne može bolje”, „savršeno”;

Sam’ ćut’ i bud’ budan. – izraz davno preminule baba Seje (Pecikozić) iz Vel’kog sokaka, koja je tako upozoravala na to da se ne mora sve reći i da je ponekad važnije pažljivo posmatrati;

Sunce ti kalaisano! – psovka, ali blaga, moglo bi se reći: ne „masna” već „posna”; „kalajisano” – „premazano”, dakle, sjajno, ali i naslikano, ne pravo;

To j’ nešt’. – izraz za nešto što je posebno, izuzetno.

Čiji s’? / Čija s’? – pitanje koje se ne tiče vlasništva, već porekla; Nekad se podrazumevalo da detetu ili mladoj osobi ovo pitanje može da bude postavljeno (da, na primer, upita neko od slučajnih prolaznika u selu). Odgovor nije trebalo samo da zadovolji radoznalost onoga koji pita, već je i kod upitanog razvijalo svest o neposrednim i daljim precima, kao i o njihovom mestu u –>selu. U sebi sadrži i skrivenu opomenu: „Pazi šta radiš i kako se ponašaš, jer tvoji u svako doba mogu biti obavešteni o tome.”

Uživaj u životu dok možeš a pati kad moraš. – izraz Mirka Ilinčića, seća se njegov unuk Sreto (Srećko) Ilinčić (Guldinovi).

Uzočin, k’o borovska baba. – kontrirati nekome ili nečemu;

čelo nogu / čelo bašče – u vrh, na kraju, nogu ili bašte…;

čerez sebe – Zbog ili radi sebe (učiniti nešto).

Šic! – uzvik kojim se tera mačka; Marš! – uzvik kojim se tera pas; Uše! – uzvik kojim se teraju svinje; Iš! – uzvik kojim se teraju kokoške;

šopiti o beton – baciti, razbiti, prekinuti, otkačiti;

Šorom šajke a Dunavom čeze. – izreka koja ukazuje na nemogućnost u sporazumevanju; Videti i: Baba drumom, deda šumom.