Речи и изрази

А

АВЛИЈА – двориште; („авлинска врата”);

АВЛИЈАНЕР – израз за –> кера који је „обичан”, без педигреа;

АЈРИХТ – намештај;

АМБАР – спремиште за житарице;

АМЕЉ – свака врста отпада; користи се и у преносном смислу;

АЈМОКАЦ – врста јела; кувана пилетина са тестенином или пиринчем; разликује се од значења у Војводини: сос од белог лука;

АЈНФОРТ/АЈМФОРТ – наткривени колски улаз у двориште;

АРАНИЈА –> ОРАНИЈА

АСТАЛ – сто;

АТАР – обрадиво земљиште у близини сеоског насеља, власнички подељено у парцеле/честице којима се приступа преко –> ленија

Б

БАДАВА/ЗАБАДАВА – бесплатно; џаба; ни због чегʾ; узалуд;

БАИР – земљиште поред реке; обала, нарочито стрми одрон настао речним подривањем; у Ердабову се често користи, што нимало није необично, будући да се већином протеже (н)уз Дунав;

БЕЗ – врста материјала;

БОСТАН – лубеница; засад лубеница; нешто што треба чувати; „Обрати бостан” – награбусити;

БРЛОГ – неред; најужи, најличнији животни простор неког живог бића; Израз негативних емоција, граница схватања између људи. Што је једноме олтар и светиња, другоме може бити „брлог”.

В

ВАЗДА(Н) – стално, без престанка, нон-стоп;

ВАЛОВ – велико и тешко (да се не преврне) корито из кога једу свиње (више њих истовремено);

ВАНГЛА – већа посуда (налик лавору), најчешће метална, намењена за мешање теста и прање посуђа;

ВАНИ – напољу;

ВАШАР – 1. види: дрлог; 2. сајам, пазар;

ВЕРАНДА – трем, тераса;

ВЕСТА – џемпер, тањи; –>штриков;

ВЕШКОРПА – плетена корпа (за чување и преношење дрва, кукуруза, окомиња)

ВРП(А) – гомила („Де, метʾ то тамʾ на врпʾ.”);

ВРШИДБА – годишња жетва (пшенице);

ВРШЉАЊЕ – фиг. чачкање, испипавање, тркељисање, чепркање, претраживање, њушкање, пребирање, претурање, претресање;

Г

ГАЊАК – ходник, трем, преди или на улазу у кућу;

ГЕРМА – квасац;

ГОМБОЦЕ – кнедле, пуњене сезонским воћем, најчешће шљивама и кајсијама;

ГРАʾ – пасуљ, грах;

ГРАО – сива боја;

ГУЖВАРА – врста колача, штрудла;

ГУМНО/ГУВНО – земљиште обично између дворишта и баште, предвиђено за вршидбу;

ГУЊ – крзнени пр(у)слук;

ГУЊА – дуња (воће);

ГУРТНА – трака различитих намена (за ролетне, за подизање и спуштање терета; на возилима…);

Д

ДАЋА – гозба у спомен преминулом (заправо представља подршку породици – присуством, причама и подсећањем на преминулог);

ДАШТА – израз наглашеног слагања, потврђено „да”, „да, а шта друго?”;

ДАШЧИМ – реторичко питање којим се потврђује да је „с тим” („с чим другим”; „с чим – него с тим”; „наравно, с тим”)

ДЕ – „хајде”, „ʾајдʾ”, максимално скраћено;

ДЕБЕЛ – дебео;

ДЕКА – ћебе, покривач;

ДЕКЛАМАЦИЈА – рецитација;

ДЕКЛЕМОВАТИ (ДЕКЛАМОВАТИ) – изговарати неки текст изражајно, уметнички, рецитовати;

ДЕРАН – дечак, дечко, углавном несташан;

ДЕРЕКЛИЈА – фино, танко платно, српско платно;

ДИ – упитна речца „где” (на пример: „Ди ћемо сестʾ?”, „Ди ћемо ићʾ?”);

ДИГОД – гдегод, било где;

ДИВАН – 1. дијалог, разговор; 2. врста кауча, софе;

ДРЕШ – вршалица, део вршалице који зрно одваја од сламе и плеве, претеча комбајна;

ДРЛОГ – неред;

ДРЖАЉЕ – дрвени део оруђа (мотике, грабуља, лопате) за који се оно хвата и држи;

ДУНСТ/ДУМСТ – укувано воће (на пример, компот) или поврће (парадајз), углавном се спрема за зимницу;

ДУЊА – покривач пуњен перјем, налик јоргану, али лакши и топлији; (Могућа забуна у погледу речи: гуњ (прслук), гуња (исто што и воће дуња) и дуња као покривач);

Ђ

ЂЕВЂИР –> џевџир

Ж

ЖАРА – коприва;

З

ЗАБАДАВА –> бадава

ЗАВИЈАЧЕ – кришке старијег хлеба које се, претходно уваљане у смесу од размућених јаја, испрже на врелом уљу; разликује се од –>прженица, које се намажу машћу и пропеку у рерни (као претеча тоста);

ЗАПЕЋАК – простор иза пећи;

ЗЕМБИЉ – цегер, торба (углавном плетена) за ношење намирница;

ЗЈАПИТИ – широм отворено;

И

ИЗВЕЋАТИ – излапити; каже се за нешто што је изгубило првобитно својство, нема више снагу коју је имало, на пример: кад лепак више не може да залепи; кад је реч о људима, мисли се на сенилност, заборавност;

ИСКАТИ – тражити, захтевати (ишћем, ишћеш, ишће, ишћемо, ишћете, ишћу);

ИСКОПЧАТИ –> копчање

Ј

ЈАБУЧИЦА – парадајз/рајчица (углавном у Даљу);

ЈАУЗНА – ужина, пауза (у раду) за ужину;

ЈЕД – љутња;

ЈЕДАРЕД – једанпут; (наједаред – наједанпут; ниједаред – ниједанпут; одједаред – 1. истовремено; 2. неочекивано, изненада; 3. јединствено;)

ЈЕДИТИ СЕ = СРДИТИ СЕ – љутити се;

ЈЕНДЕК – канал, јарак; уобичајено испред кућa у равничарским насељима; прављени с намером да се оборинске воде спроведу даље од дворишта, путева и њива;

ЈЕТКАЊЕ – једење, свети чин узимања хране, овде зачињен љубављу на начин који је и деци разумљив.

К

КАДГОД – било кад; некад давно;

КАЛАТИ – чистити (вишње, трешње, кајсије…) од коштица;

КАЉ – 1. саксија; 2. материјал за грађење (каљевих) пећи;

КАРЛИЦА – дрвена посуда за мешање теста;

КАЦА – врста бурета без поклопца чије је дно уже од горњег отвора. Служи за спремање кома, кукуруза, пшенице, јечма, зоби, као и за кисељење купуса. (Извор: Лук и вода)

КАЧАРА/КАЦАРА – помоћна просторија у којој стоје каце и бурад. У кацама се у Ердабову најчешће држи ком за ракију (у сезони, до печења ракије). Пошто у качари током лета уме да буде веома топло, тамо се могу складиштити само добра којима топлота не смета. За маст, мед, поврће, суво месо итд. је подрум боље место за складиштење!

КЕР – пас;

КИБИЦОВАЊЕ – посматрати, одмеравати из прикрајка;

КИБИЦ-ФЕНСТЕР – специјалан прозор, с погледом на сокак, истуренији је од других, намењен –>кибицовању;

КИНО – биоскоп; давнашњи YouTube, из времена када су филмови и видеозаписи били недоступни широком становништву.

КИРБАЈ – црквена слава, дан посвећен свецу који се сматра и заштитником места и на тај дан се организује велико славље и вашар; пошто цело место слави, у госте долазе пријатељи и познаници из другог места;

КОЈЕШТА – 1. разноврсно, свашта; 2. понешто; 3. макар шта, било шта, бесмислице, тричарије (ниподаштавајуће);

КОЛЕГА/КОЛЕГИЦА – пријатељ/пријатељица, друг/другарица; Примарно значење је пријатељство које је засновано на заједничком послу/раду.

КОЉИВО – кувано жито (пшеница), припремљено (са шећером, орасима…) за верски, православни, обред (за славу или даћу);

КОПЧАЊЕ – повезати („прикопчај струју”, „закопчај или откопчај ту дугмад”, „живот је скопчан са смрћу”…), схватити (у преносном; „сад сам укопчʾо!”); укопчати/ископчати – укључити/искључити (енг.: on/off);

КОРОВАЧА – врста метле, за чишћење дворишта, улице…; прави се од (осушеног) дивљег пелина;

КРЕДЕНАЦ – врста комбинованог, кухињског и трпезаријског намештаја; сачињен из три дела; у доњем, већем, држе се већи кухињски судови, на њему је други део, радна површина, а горњи део је већином застакљен и у њему се држе стакло и порцелан (чаше, тањири…);

КРЕПАТИ – угинути, цркнути; за животиње, и погрдно, или наглашено, за човека;

КРОЗ-ПОЛАК С ЈАБУКАМА – врста колача, слично лењој пити: надев с јабукама између два теста;

КРОМПИРАЧА – врста јела: кромпир исечен на полутке преливен с мало уља или масти и алевпом паприком, некад на пиринчу, са или без кобасице (зависно да ли је посна или мрсна верзија);

КРПИГУЗ – чичак биљка која се налази на трави и качи се на одећу, с које ју је тешко скинути; користи се и у преносном значењу (за лепљиво наметљиве особе);

Л

ЛАДЛА – фиока;

ЛАНЕ – прошле године; ->преклане;

ЛАПИТИ – од хлапити/хлапети” – испаравати, ветрити; у пренесеном значењу: гледати у празно и ништа не чинити, све чекајући да се догоди нешто што би труд учинило сувишним;

ЛЕНИЈА – колски пут између њива – само утабана земља;

ЛОКОТ – катанац;

ЛОМАЧА – винова лоза која се пружа уз неку зграду или дрво, или је обликована тако да прави сеницу, хлад;

ЛОПИНА – лопов, битанга;

ЛОТРЕ – 1. мердевине, лестве, љестве; 2. део дрвених запрежних кола, с бочне стране;

М

МАʾУНЕ – боранија;

МАКАРШТА – било шта; неважно, небитно, умањивање вредности, односно значаја;

МАЧКАРЕ/МАШКАРЕ – карневал, маскенбал; мушкарци су често обучени у жене и обрнуто; уз одржавање скеча, представе (одржава се последње недеље пре почетка ускршњег поста);

МАЏАРИ – Мађари;

METETʾ – метнути, ставити;

МОБА – „некад уобичајен, а сада ишчезавајући, облик међусобног помагања у великим пословима: градњи куће, жетви и вршидби пшенице, берби кукуруза и грожђа, свињокољи… Вјероватно обичај мобе нестаје из економских разлога. Кад сазивач мобе подвуче црту, покаже се да му је јефтиније да плати мајсторе или да унајми радну снагу јер учесници мобе више поједу и попију него што направе посла.” (Извор: Лук и вода)

МУЛАСТ – не размишља, будаласт, туп;

Н

НАЈКВИРЦ – врста зачина, врло сличан биберу;

НАМИРИВАТʾ – хранити стоку, давати јој да једе;

НАРЕД(И)ТИ – припремити, спремити, наместити („У пећи је наредито за потпалу. Самʾ запалʾ”) ;

НАʾРНʾТИ – насрнути, напасти („комшијски кер наʾрнʾјо на њеву мачку”);

НАСАДИТИ – поставити нешто на нешто; нпр., држаље на мотику, кокошку на јаје;

НАСУВО – паста; насуво са сиром – паста (резанци) са сиром;

НАЋВА – сто или даска за мешање;

НАХЕРИТИ/НАЈЕРИТИ – накривити, искривити, искосити, нагнути;

НАЦИФРАТИ – средити, удесити, украсити, дотерати;

НЕТОМ – малопре, малочас;

НУЗ – уз; (нуз пут = уз пут);

НУЛЕР – бело брашно;

О

ОБАШКА – посебно, засебно;

ОГРИЗИНА – стабло кукуруза;

ОКОМИЊЕ/ЧУКА – клипови кукуруза с којих су скинута (окруњена) зрна; служи пре свега за огрев али и за запушавање одговарајућих рупа, а некада се користила и као претеча данашњег тоалет папира, тако да је била стално присутан реквизит у пољским ве-це-има;

ОЛИНДРАТИ – 1. ошишати; 2. добро се опрати;

ОЉУШТРИНА – омотач око клипа кукуруза;

ОНОМАД – некад, онда;

ОПЛЕЋАК – део одеће (ношње), танка женска кошуља (око плећа), поткошуља; често везена;

ОРАНИЈА – 1. лимена посуда у којој се кува –> фиш, лети пекмез, зими топе чварци; котао (аранија); 2. поорано поље/земљиште;

ОРАС – орах;

ОСТРАГ – иза, назад, позади;

ОТОЈЧ/ОТОИЧ – малопре, малочас, скоро, недавно;

П

ПАРЦОВ – пацов; женка је парцованка;

ПЕРАЈʾЦА – четка (густа) за кречење;

ПЕРИНА – душек, сламарица;

ПЕЦАРА – просторија с казаном за печење ракије;

ПЛАТОН – део кола које вуку коњи;

ПИПА – чесма, славина;

ПИРИТИ – дувати („Пирʾ малʾ у супу док се не оʾлади.”; „Ала пири!” – мисли се на ветар или промају); напирити – надимати;

ПЛАЈВАЈЗ – оловка (хемијска, пенкало);

ПОГАН – зао, опак; најчешће се користи, у преносном значењу, у погледу говора: „има поган језик”;

ПОЛАК – пола (на пример, за време: пола осам)

ПОПЕРЊАК – чаршав, плахта;

ПОПИПАТИ – начин на који живина, кљуном, узима храну; („Кокош је попипала траву”, „Ћурићи ми попипали цвеће”;)

ПОСЕЛУША – женска особа која је више по селу, него код куће;

ПРЕГАЧА – кецеља;

ПРЕКЛАНЕ – претпрошле године; –> лане;

ПРЕПЕТИ СЕ – попети се;

ПРЕФРИГАНОСТ – лукавост, подмуклост, злоба;

ПРЖЕНИЦЕ –> ЗАВИЈАЧЕ

ПРОКОД – клозет, заход, WC, али „пољски”, тј. „вањски” (кажу да је специфично даљски израз);

ПРСЛУЧЕ – грудњак;

ПРТЕЊАЧА – торба од тканог материјала, у којој се чувало брашно или гриз;

ПСИХА – веће собно огледало, као део намештаја;

ПУДЉИВОСТ – гадљивост; страшљивост;

ПУДАРʾНА – чување винограда од птица и крадљиваца, кад грожђе почне да зри; тада пудари дани и ноћи проводе у колебама у Планини, често је то и изговор да се (из различитих разлога) буде неко време ван куће (у самоћи, или у одабраном друштву);

ПУНДРАВЦИ – хаотична група ситних живахних бића која нападају седални предео особе (најчешће детета или одраслога с дечјим расположењем); нападнутој особи не дају да седи, нити да буде мирна и нагоне је на разноразне и бројне акције (од „пундрав” – глиста у цревима, која изазива свраб); Додатно: израз сирове, бујајуће и неартикулисане животне енергије која тежи да се манифестује физички, телесно, а ментално се потискује и преусмерава 🙂

ПУЦЕ – 1. дугме; 2. зрно грозда;

ПУШЉИВО – црвљиво, плод воћа у које је ушао црв;

Р

РЕДУША – домаћица; женска особа која 1. брине о домаћинству; 2. кува и сервира на великим гозбама (свадбама, сахранама);

РЕКЛА – врста прслука;

РИНА – олук;

РИСАТИ – цртати, сликати;

РУВО – одећа (свечана); спрема будуће младе;

С

САВИЈАЧА – пита од (домаће прављених) кора;

САЛАМУРА – врста сушеног меса припемљена на посебан начин;

САЛАУКА – невреме, олуја, изненада, „из ведра неба”; каже се и за особу;

САСМА – сасвим (сасма другачије; сасма доле; сасма напред);

САТАРИШ/САТАРАШ – кувано јело, од много свежег, зрелијег, парадајза, уз понешто лука и паприке;

СЕЛО – друштво, „свет”, јавно мњење, на пример: „Ју, наʾпако, шта ће село рећʾ?”

СИГРА, СИГРАТИ СЕ – игра, играти се;

СИКИРАЦИЈА – секирање, брига и нервирање;

СКРОЗИТИ СЕ – провидети се („Сасма се скрози.” – „Сасвим је провидно.”)

СКУТЕ – доња сукња, подсукња;

СОГРЉАН – неко ко у све срља свом силином, а да пре тога не размисли добро о томе шта и како ради, и куда све то води;

СОКАК – улица (У Даљу често и саставни део назива улица, који народ користи, паралелно и упркос учесталим променама званичних назива: Велʾки сокак, Мртви сокак, Љубојев сокак, Усрано сокаче…);

СПРДЊА – шала, исмевање;

СПАДАТИ – одговарати, припадати;

СРБʾ – Срби;

СРДИТИ СЕ –> једити се

СТЕЛАЖ ШТРАФТА – украсни папир или тканина за декорисање полица;

СТЕЛАЖА – полица;

Т

ТАЛГОВ – ленштина;

ТАРАНА – кувана тестенина у облику груменчића (извор: Лук и вода);

ТЕКА – свеска;

ТЕКУТОВИ – ситни инсекти, паразити који бораве углавном на пернатим животињама; штеточине; користи се и у преносном смислу за нешто и неког што је лоше, непријатно и штетно;

ТРГАНЧИЋИ – кувана тестенина, истргано од теста које је претходно истањено оклагијом (на пример, грашак са трганчићима);

ТРГОВ’НА – радња, продавница;

ТАШАК/ТАШЦИ – кувана тестенина, пуњена пекмезом (најбоље од шљива) или сиром (личе на италијанске равиоле само су већи);

Ћ

ЋАКУЛАТИ – ћаскати;

У

УЗОЧИН – контра, упркос;

УЗРУЈАТИ (СЕ) – узнемирити, изнервирати;

УКОПЧАТИ –> копчање

УТРНʾТИ (УТРНУТИ) – угасити, ископчати (–> копчање);

Ф

ФАЈЕРЦАГ – упаљач;

ФЕЛА – врста, тип („три феле колача”, „друга фела људи”);

ФЕРИЈЕ – распуст;

ФЕРТУТМА – бурно дешавање са пуно непредвиђеног и неочекиваног, а мало времена за „честиту” психолошку обраду или доношење паметних, домишљених одлука. После ФЕРТУТМЕ следи обично дужи период менталног бављења њоме у коме се траже разлози и кривци за све оно што је у ФЕРТУТМИ било негативно. Слична значења имају и изрази фрка/паника, збрка, журба, компликација. Коришћење израза ФЕРТУТМА за ситуације које донесу неочекивано ДОБРО, сведочи о веома добром схватању значења овог израза.

ФИГАРО – врста колача, надев од карамела с орасима између две обланде;

ФИРАНГЛА/ФИРАНГА – завеса;

ФИШ – рибља чорба; специјалитет ових простора и разлог за окупљање – често се органиузују такмичења за најбоље спремљен фиш;

ФРАЈЛА – госпођица;

ФРИШКО – свеже;

ФРТАЉ – четврт; најчешће четврт сата, тј. 15 минута, где се фртаљима означава испуњавање целог сата („фртаљ три” = 2 сата и 15 минута; „трифртаља три” = 2 сата и 45 минута)

ФРУШТУК – доручак;

ФУРТОМ – много, пуно, доста, често, баш, „на претек”; углавном појачава значење појма уз кога стоји;

Ц

ЦВАЈЕР – полубело, ʾ лебно, брашно;

ЦЕГЕР – торба за набавку, углавном прехрамбених производа;

ЦОКЛʾ – доњи део фасадног дела куће (који се више прља, те је обично префарбан неком тамнијом бојом);

Ч

ЧАКШИРЕ – панталоне;

ЧАРДАК – спремиште за кукуруз у клипу;

ЧЕКМЕЖЕ – фиока, ладица;

ЧЕЉАДЕ – особа; људско биће; члан породице или домаћинства; (за животињу, кад хоће да је упореде с човеком: „Видʾ га, кʾ о чељаде!”)

ЧЕШАГИЈА – четка за чешање коња;

ЧИКЉА – рибарски чамац, специфичан за панонски део дунавске, савске и дравске обале;

ЧОКАНЧЕ/ФРАКЛИЋ – стаклена посуда, доле шира, горе ужа, налик малој флаши, из које се пије ракија; може бити различитих димензија;

ЧОРАПЕ – локални израз за чарапе;

ЧУКА –> окомиње

Џ

ЏЕВЏИР (ЂЕВЂИР) – кухињска посуда за цеђење куване тестенине, на пример, ташака)

Ш

ШАМ РОЛНЕ – врста колача;

ШВАБО – Немац, углавном се мисли на „домаће”, „овдашње”

ШЕГА – шала, пошалица

ШИФОЊЕР – орман;

ШКАРЕ – маказе;

ШКАКЉАТИ – голицати

ШЛАЈБОК – новчаник

ШЛАФРОК – кућна хаљина или бадемантил; „јабуке у шлафроку” (јабуке у тесту сличном тесту за палачинке) назив је за укусну посластицу

ШЛИНГЕРАЈ – начин украшавања тканине, опшивањем рупа, „ришеље”, карактеристично за Славонију;

ШОКЦИ – Хрвати

ШОПИТИ – лупити (и у буквалном и у преносном смислу)

ШОРКЕ – врста удобне обуће, за „код куће”, зепе; некад штрикане, с кожним ђоном, или „новије” с преклопом и једним дугметом, углавном црне, у изради Батиног „Борова”;

ШПАЈЗ – мања просторија близу кухиње у којој се држе намирнице

ШПАРАТИ – штедети

ШПИЦНАМЕТ/ШПИЦНАМЕ – надимак, често и главни знак распознавања појединца или породице

ШРОТ – „готова” храна за живину и стоку

ШТАНИЦЛА – папирна врећица

ШТАНГЛА – шипка

ШТАНГЛИЦЕ – врста колача

ШТАФИР – девојачка спрема за удају, део мираза;

ШТИМАТИ – одговарати, пасовати

ШТОГОД – нешто

ШТРАФТА – украсно, често везено, платно или папир за полице креденца;

ШТРИКОВ – џемпер, штрикани; –>веста;

ШТУДИРАТИ – мислити, размишљати („Нештʾ сам се заштудирʾо, па не чујем.”)

ШУРИТИ/ОШУРИТИ – скидање перја са заклане живине, тј. длака са свиње у врелој води

ШУФНУДЛЕ – ваљушци; тестенина која се прави као и –> гомбоце, само је другог облика и без пуњења; често кад остане вишак теста од гомбоца