Reči i izrazi

A

AVLIJA – dvorište; („avlinska vrata”);

AVLIJANER – izraz za –> kera koji je „običan”, bez pedigrea;

AJRIHT – nameštaj;

AMBAR – spremište za žitarice;

AMELJ – svaka vrsta otpada; koristi se i u prenosnom smislu;

AJMOKAC – vrsta jela; kuvana piletina sa testeninom ili pirinčem; razlikuje se od značenja u Vojvodini: sos od belog luka;

AJNFORT/AJMFORT – natkriveni kolski ulaz u dvorište;

ARANIJA –> ORANIJA

ASTAL – sto;

ATAR – obradivo zemljište u blizini seoskog naselja, vlasnički podeljeno u parcele/čestice kojima se pristupa preko –> lenija

B

BADAVA/ZABADAVA – besplatno; džaba; ni zbog čegʾ; uzalud;

BAIR – zemljište pored reke; obala, naročito strmi odron nastao rečnim podrivanjem; u Erdabovu se često koristi, što nimalo nije neobično, budući da se većinom proteže (n)uz Dunav;

BEZ – vrsta materijala;

BOSTAN – lubenica; zasad lubenica; nešto što treba čuvati; „Obrati bostan” – nagrabusiti;

BRLOG – nered; najuži, najličniji životni prostor nekog živog bića; Izraz negativnih emocija, granica shvatanja između ljudi. Što je jednome oltar i svetinja, drugome može biti „brlog”.

V

VAZDA(N) – stalno, bez prestanka, non-stop;

VALOV – veliko i teško (da se ne prevrne) korito iz koga jedu svinje (više njih istovremeno);

VANGLA – veća posuda (nalik lavoru), najčešće metalna, namenjena za mešanje testa i pranje posuđa;

VANI – napolju;

VAŠAR – 1. vidi: drlog; 2. sajam, pazar;

VERANDA – trem, terasa;

VESTA – džemper, tanji; –>štrikov;

VEŠKORPA – pletena korpa (za čuvanje i prenošenje drva, kukuruza, okominja)

VRP(A) – gomila („De, metʾ to tamʾ na vrpʾ.”);

VRŠIDBA – godišnja žetva (pšenice);

VRŠLJANJE – fig. čačkanje, ispipavanje, trkeljisanje, čeprkanje, pretraživanje, njuškanje, prebiranje, preturanje, pretresanje;

G

GANJAK – hodnik, trem, predi ili na ulazu u kuću;

GERMA – kvasac;

GOMBOCE – knedle, punjene sezonskim voćem, najčešće šljivama i kajsijama;

GRAʾ – pasulj, grah;

GRAO – siva boja;

GUŽVARA – vrsta kolača, štrudla;

GUMNO/GUVNO – zemljište obično između dvorišta i bašte, predviđeno za vršidbu;

GUNJ – krzneni pr(u)sluk;

GUNJA – dunja (voće);

GURTNA – traka različitih namena (za roletne, za podizanje i spuštanje tereta; na vozilima…);

D

DAĆA – gozba u spomen preminulom (zapravo predstavlja podršku porodici – prisustvom, pričama i podsećanjem na preminulog);

DAŠTA – izraz naglašenog slaganja, potvrđeno „da”, „da, a šta drugo?”;

DAŠČIM – retoričko pitanje kojim se potvrđuje da je „s tim” („s čim drugim”; „s čim – nego s tim”; „naravno, s tim”)

DE – „hajde”, „ʾajdʾ”, maksimalno skraćeno;

DEBEL – debeo;

DEKA – ćebe, pokrivač;

DEKLAMACIJA – recitacija;

DEKLEMOVATI (DEKLAMOVATI) – izgovarati neki tekst izražajno, umetnički, recitovati;

DERAN – dečak, dečko, uglavnom nestašan;

DEREKLIJA – fino, tanko platno, srpsko platno;

DI – upitna rečca „gde” (na primer: „Di ćemo sestʾ?”, „Di ćemo ićʾ?”);

DIGOD – gdegod, bilo gde;

DIVAN – 1. dijalog, razgovor; 2. vrsta kauča, sofe;

DRLOG – nered;

DRŽALJE – drveni deo oruđa (motike, grabulja, lopate) za koji se ono hvata i drži;

DUNST/DUMST – ukuvano voće (na primer, kompot) ili povrće (paradajz), uglavnom se sprema za zimnicu;

DUNJA – pokrivač punjen perjem, nalik jorganu, ali lakši i topliji; (Moguća zabuna u pogledu reči: gunj (prsluk), gunja (isto što i voće dunja) i dunja kao pokrivač);

Đ

ĐEVĐIR –> dževdžir

Ž

ŽARA – kopriva;

Z

ZABADAVA –> badava

ZAVIJAČE – kriške starijeg hleba koje se, prethodno uvaljane u smesu od razmućenih jaja, isprže na vrelom ulju; razlikuje se od –>prženica, koje se namažu mašću i propeku u rerni (kao preteča tosta);

ZEMBILJ – ceger, torba (uglavnom pletena) za nošenje namirnica;

ZJAPITI – širom otvoreno;

I

IZVEĆATI – izlapiti; kaže se za nešto što je izgubilo prvobitno svojstvo, nema više snagu koju je imalo, na primer: kad lepak više ne može da zalepi; kad je reč o ljudima, misli se na senilnost, zaboravnost;

ISKATI – tražiti, zahtevati (išćem, išćeš, išće, išćemo, išćete, išću);

ISKOPČATI –> kopčanje

J

JABUČICA – paradajz/rajčica (uglavnom u Dalju);

JAUZNA – užina, pauza (u radu) za užinu;

JED – ljutnja;

JEDARED – jedanput; (najedared – najedanput; nijedared – nijedanput; odjedared – 1. istovremeno; 2. neočekivano, iznenada; 3. jedinstveno;)

JEDITI SE = SRDITI SE – ljutiti se;

JENDEK – kanal, jarak; uobičajeno ispred kuća u ravničarskim naseljima; pravljeni s namerom da se oborinske vode sprovedu dalje od dvorišta, puteva i njiva;

JETKANJE – jedenje, sveti čin uzimanja hrane, ovde začinjen ljubavlju na način koji je i deci razumljiv.

K

KADGOD – bilo kad; nekad davno;

KALATI – čistiti (višnje, trešnje, kajsije…) od koštica;

KALJ – 1. saksija; 2. materijal za građenje (kaljevih) peći;

KACA – vrsta bureta bez poklopca čije je dno uže od gornjeg otvora. Služi za spremanje koma, kukuruza, pšenice, ječma, zobi, kao i za kiseljenje kupusa. (Izvor: Luk i voda)

KAČARA/KACARA – pomoćna prostorija u kojoj stoje kace i burad. U kacama se u Erdabovu najčešće drži kom za rakiju (u sezoni, do pečenja rakije). Pošto u kačari tokom leta ume da bude veoma toplo, tamo se mogu skladištiti samo dobra kojima toplota ne smeta. Za mast, med, povrće, suvo meso itd. je podrum bolje mesto za skladištenje!

KER – pas;

KIBICOVANJE – posmatrati, odmeravati iz prikrajka;

KIBIC-FENSTER – specijalan prozor, s pogledom na sokak, istureniji je od drugih, namenjen –>kibicovanju;

KINO – bioskop; davnašnji YouTube, iz vremena kada su filmovi i videozapisi bili nedostupni širokom stanovništvu.

KIRBAJ – crkvena slava, dan posvećen svecu koji se smatra i zaštitnikom mesta i na taj dan se organizuje veliko slavlje i vašar; pošto celo mesto slavi, u goste dolaze prijatelji i poznanici iz drugog mesta;

KOJEŠTA – 1. raznovrsno, svašta; 2. ponešto; 3. makar šta, bilo šta, besmislice, tričarije (nipodaštavajuće);

KOLEGA/KOLEGICA – prijatelj/prijateljica, drug/drugarica; Primarno značenje je prijateljstvo koje je zasnovano na zajedničkom poslu/radu.

KOLJIVO – kuvano žito (pšenica), pripremljeno (sa šećerom, orasima…) za verski, pravoslavni, obred (za slavu ili daću);

KOPČANJE – povezati („prikopčaj struju”, „zakopčaj ili otkopčaj tu dugmad”, „život je skopčan sa smrću”…), shvatiti (u prenosnom; „sad sam ukopčʾo!”); ukopčati/iskopčati – uključiti/isključiti (eng.: on/off);

KOROVAČA – vrsta metle, za čišćenje dvorišta, ulice…; pravi se od (osušenog) divljeg pelina;

KREDENAC – vrsta kombinovanog, kuhinjskog i trpezarijskog nameštaja; sačinjen iz tri dela; u donjem, većem, drže se veći kuhinjski sudovi, na njemu je drugi deo, radna površina, a gornji deo je većinom zastakljen i u njemu se drže staklo i porcelan (čaše, tanjiri…);

KREPATI – uginuti, crknuti; za životinje, i pogrdno, ili naglašeno, za čoveka;

KROZ-POLAK S JABUKAMA – vrsta kolača, slično lenjoj piti: nadev s jabukama između dva testa;

KROMPIRAČA – vrsta jela: krompir isečen na polutke preliven s malo ulja ili masti i alevpom paprikom, nekad na pirinču, sa ili bez kobasice (zavisno da li je posna ili mrsna verzija);

KRPIGUZ – čičak biljka koja se nalazi na travi i kači se na odeću, s koje ju je teško skinuti; koristi se i u prenosnom značenju (za lepljivo nametljive osobe);

L

LADLA – fioka;

LANE – prošle godine; ->preklane;

LAPITI – od hlapiti/hlapeti” – isparavati, vetriti; u prenesenom značenju: gledati u prazno i ništa ne činiti, sve čekajući da se dogodi nešto što bi trud učinilo suvišnim;

LENIJA – kolski put između njiva – samo utabana zemlja;

LOKOT – katanac;

LOMAČA – vinova loza koja se pruža uz neku zgradu ili drvo, ili je oblikovana tako da pravi senicu, hlad;

LOPINA – lopov, bitanga;

LOTRE – 1. merdevine, lestve, ljestve; 2. deo drvenih zaprežnih kola, s bočne strane;

M

MAʾUNE – boranija;

MAKARŠTA – bilo šta; nevažno, nebitno, umanjivanje vrednosti, odnosno značaja;

MAČKARE/MAŠKARE – karneval, maskenbal; muškarci su često obučeni u žene i obrnuto; uz održavanje skeča, predstave (održava se poslednje nedelje pre početka uskršnjeg posta);

MADŽARI – Mađari;

MOBA – „nekad uobičajen, a sada iščezavajući, oblik međusobnog pomaganja u velikim poslovima: gradnji kuće, žetvi i vršidbi pšenice, berbi kukuruza i grožđa, svinjokolji… Vjerovatno običaj mobe nestaje iz ekonomskih razloga. Kad sazivač mobe podvuče crtu, pokaže se da mu je jeftinije da plati majstore ili da unajmi radnu snagu jer učesnici mobe više pojedu i popiju nego što naprave posla.” (Izvor: Luk i voda)

METETʾ – metnuti, staviti;

N

NAJKVIRC – vrsta začina, vrlo sličan biberu;

NAMIRIVATʾ – hraniti stoku, davati joj da jede;

NAREDITI – pripremiti, spremiti, namestiti („U peći je naredito za potpalu. Samʾ zapalʾ”) ;

NAʾRNʾTI – nasrnuti, napasti („komšijski ker naʾrnʾjo na njevu mačku”);

NASADITI – postaviti nešto na nešto; npr., držalje na motiku, kokošku na jaje;

NASUVO – pasta; nasuvo sa sirom – pasta (rezanci) sa sirom;

NAHERITI/NAJERITI – nakriviti, iskriviti, iskositi, nagnuti;

NUZ – uz; (nuz put = uz put);

O

OBAŠKA – posebno, zasebno;

OKOMINJE/ČUKA – klipovi kukuruza s kojih su skinuta (okrunjena) zrna; služi pre svega za ogrev ali i za zapušavanje odgovarajućih rupa, a nekada se koristila i kao preteča današnjeg toalet papira, tako da je bila stalno prisutan rekvizit u poljskim ve-ce-ima;

OLINDRATI – 1. ošišati; 2. dobro se oprati;

ONOMAD – nekad, onda;

OPLEĆAK – deo odeće (nošnje), tanka ženska košulja (oko pleća), potkošulja; često vezena;

ORANIJA – 1. limena posuda u kojoj se kuva –> fiš, leti pekmez, zimi tope čvarci; kotao (aranija); 2. poorano polje/zemljište;

ORAS – orah;

OSTRAG – iza, nazad, pozadi;

OTOJČ/OTOIČ – malopre, maločas, skoro;

P

PARCOV – pacov; ženka je parcovanka;

PERAJʾCA – četka (gusta) za krečenje;

PERINA – dušek, slamarica;

PECARA – prostorija s kazanom za pečenje rakije;

PLATON – deo kola koje vuku konji;

PIPA – česma, slavina;

PIRITI – duvati („Pirʾ malʾ u supu dok se ne oʾladi.”; „Ala piri!” – misli se na vetar ili promaju); napiriti – nadimati;

PLAJVAJZ – olovka (hemijska, penkalo);

POGAN – zao, opak; najčešće se koristi, u prenosnom značenju, u pogledu govora: „ima pogan jezik”;

POLAK – pola (na primer, za vreme: pola osam)

POPERNJAK – čaršav, plahta;

POPIPATI – način na koji živina, kljunom, uzima hranu; („Kokoš je popipala travu”, „Ćurići mi popipali cveće”;)

POSELUŠA – ženska osoba koja je više po selu, nego kod kuće;

PREKLANE – pretprošle godine; –> lane;

PREPETI SE – popeti se;

PREFRIGANOST – lukavost, podmuklost, zloba;

PRŽENICE –> ZAVIJAČE

PROKOD – klozet, zahod, WC, ali „poljski”, tj. „vanjski” (kažu da je specifično daljski izraz);

PRSLUČE – grudnjak;

PRTENJAČA – torba od tkanog materijala, u kojoj se čuvalo brašno ili griz;

PSIHA – veće sobno ogledalo, kao deo nameštaja;

PUDLJIVOST – gadljivost; strašljivost;

PUDARʾNA – čuvanje vinograda od ptica i kradljivaca, kad grožđe počne da zri; tada pudari dani i noći provode u kolebama u Planini, često je to i izgovor da se (iz različitih razloga) bude neko vreme van kuće (u samoći, ili u odabranom društvu);

PUNDRAVCI – haotična grupa sitnih živahnih bića koja napadaju sedalni predeo osobe (najčešće deteta ili odrasloga s dečjim raspoloženjem); napadnutoj osobi ne daju da sedi, niti da bude mirna i nagone je na raznorazne i brojne akcije (od „pundrav” – glista u crevima, koja izaziva svrab); Dodatno: izraz sirove, bujajuće i neartikulisane životne energije koja teži da se manifestuje fizički, telesno, a mentalno se potiskuje i preusmerava 🙂

PUCE – 1. dugme; 2. zrno grozda;

PUŠLJIVO – crvljivo, plod voća u koje je ušao crv;

R

REDUŠA – domaćica; ženska osoba koja 1. brine o domaćinstvu; 2. kuva i servira na velikim gozbama (svadbama, sahranama);

REKLA – vrsta prsluka;

RINA – oluk;

RISATI – crtati, slikati;

RUVO – odeća (svečana); sprema buduće mlade;

S

SAVIJAČA – pita od (domaće pravljenih) kora;

SALAMURA – vrsta sušenog mesa pripemljena na poseban način;

SALAUKA – nevreme, oluja, iznenada, „iz vedra neba”; kaže se i za osobu;

SASMA – sasvim (sasma drugačije; sasma dole; sasma napred);

SATARIŠ/SATARAŠ – kuvano jelo, od mnogo svežeg, zrelijeg, paradajza, uz ponešto luka i paprike;

SELO – društvo, „svet”, javno mnjenje, na primer: „Ju, naʾpako, šta će selo rećʾ?”

SIGRA, SIGRATI SE – igra, igrati se;

SIKIRACIJA – sekiranje, briga i nerviranje;

SKROZITI SE – provideti se („Sasma se skrozi.” – „Sasvim je providno.”)

SKUTE – donja suknja, podsuknja;

SOGRLJAN – neko ko u sve srlja svom silinom, a da pre toga ne razmisli dobro o tome šta i kako radi, i kuda sve to vodi;

SOKAK – ulica (U Dalju često i sastavni deo naziva ulica, koji narod koristi, paralelno i uprkos učestalim promenama zvaničnih naziva: Velʾki sokak, Mrtvi sokak, Ljubojev sokak, Usrano sokače…);

SPRDNJA – šala, ismevanje;

SPADATI – odgovarati, pripadati;

SRBʾ – Srbi;

SRDITI SE –> jediti se

STELAŽ ŠTRAFTA – ukrasni papir ili tkanina za dekorisanje polica;

STELAŽA – polica;

T

TALGOV – lenština;

TARANA – kuvana testenina u obliku grumenčića (izvor: Luk i voda);

TEKA – sveska;

TEKUTOVI – sitni insekti, paraziti koji borave uglavnom na pernatim životinjama; štetočine; koristi se i u prenosnom smislu za nešto i nekog što je loše, neprijatno i štetno;

TRGANČIĆI – kuvana testenina, istrgano od testa koje je prethodno istanjeno oklagijom (na primer, grašak sa trgančićima);

TRGOV’NA – radnja, prodavnica;

TAŠAK/TAŠCI – kuvana testenina, punjena pekmezom (najbolje od šljiva) ili sirom (liče na italijanske raviole samo su veći);

Ć

ĆAKULATI – ćaskati;

U

UZOČIN – kontra, uprkos;

UZRUJATI (SE) – uznemiriti, iznervirati;

UKOPČATI –> kopčanje

UTRNʾTI (UTRNUTI) – ugasiti, iskopčati (–> kopčanje);

F

FAJERCAG – upaljač;

FELA – vrsta, tip („tri fele kolača”, „druga fela ljudi”);

FERIJE – raspust;

FERTUTMA – burno dešavanje sa puno nepredviđenog i neočekivanog, a malo vremena za „čestitu” psihološku obradu ili donošenje pametnih, domišljenih odluka. Posle FERTUTME sledi obično duži period mentalnog bavljenja njome u kome se traže razlozi i krivci za sve ono što je u FERTUTMI bilo negativno. Slična značenja imaju i izrazi frka/panika, zbrka, žurba, komplikacija. Korišćenje izraza FERTUTMA za situacije koje donesu neočekivano DOBRO, svedoči o veoma dobrom shvatanju značenja ovog izraza.

FIGARO – vrsta kolača, nadev od karamela s orasima između dve oblande;

FIRANGLA/FIRANGA – zavesa;

FIŠ – riblja čorba; specijalitet ovih prostora i razlog za okupljanje – često se organiuzuju takmičenja za najbolje spremljen fiš;

FRAJLA – gospođica;

FRIŠKO – sveže;

FRTALJ – četvrt; najčešće četvrt sata, tj. 15 minuta, gde se frtaljima označava ispunjavanje celog sata („frtalj tri” = 2 sata i 15 minuta; „trifrtalja tri” = 2 sata i 45 minuta)

FRUŠTUK – doručak;

FURTOM – mnogo, puno, dosta, često, baš, „na pretek”; uglavnom pojačava značenje pojma uz koga stoji;

C

CEGER – torba za nabavku, uglavnom prehrambenih proizvoda;

COKLʾ – donji deo fasadnog dela kuće (koji se više prlja, te je obično prefarban nekom tamnijom bojom);

Č

ČAKŠIRE – pantalone;

ČARDAK – spremište za kukuruz u klipu;

ČEKMEŽE – fioka, ladica;

ČELJADE – osoba; ljudsko biće; član porodice ili domaćinstva; (za životinju, kad hoće da je uporede s čovekom: „Vid’ ga, k’o čeljade!”)

ČIKLJA – ribarski čamac, specifičan za panonski deo dunavske, savske i dravske obale;

ČOKANČE/FRAKLIĆ – staklena posuda, dole šira, gore uža, nalik maloj flaši, iz koje se pije rakija; može biti različitih dimenzija;

ČORAPE – lokalni izraz za čarape;

ČUKA –> okominje



DŽEVDŽIR (ĐEVĐIR) – kuhinjska posuda za ceđenje kuvane testenine, na primer, tašaka)

Š

ŠVABO – Nemac, uglavnom se misli na „domaće”, „ovdašnje”

ŠEGA – šala, pošalica

ŠIFONJER – orman;

ŠKARE – makaze;

ŠKAKLJATI – golicati

ŠLAJBOK – novčanik

ŠLAFROK – kućna haljina ili bademantil; „jabuke u šlafroku” (jabuke u testu sličnom testu za palačinke) naziv je za ukusnu poslasticu

ŠLINGERAJ – način ukrašavanja tkanine, opšivanjem rupa, „rišelje”, karakteristično za Slavoniju;

ŠOKCI – Hrvati

ŠOPITI – lupiti (i u bukvalnom i u prenosnom smislu)

ŠORKE – vrsta udobne obuće, za „kod kuće”, zepe; nekad štrikane, s kožnim đonom, ili „novije” s preklopom i jednim dugmetom, uglavnom crne, u izradi Batinog „Borova”;

ŠPAJZ – manja prostorija blizu kuhinje u kojoj se drže namirnice

ŠPARATI – štedeti

ŠPICNAMET/ŠPICNAME – nadimak, često i glavni znak raspoznavanja pojedinca ili porodice

ŠROT – „gotova” hrana za živinu i stoku

ŠTANICLA – papirna vrećica

ŠTANGLA – šipka

ŠTANGLICE – vrsta kolača

ŠTAFIR – devojačka sprema za udaju, deo miraza;

ŠTIMATI – odgovarati, pasovati

ŠTOGOD – nešto

ŠTRAFTA – ukrasno, često vezeno, platno ili papir za police kredenca;

ŠTRIKOV – džemper, štrikani; –>vesta;

ŠTUDIRATI – misliti, razmišljati („Neštʾ sam se zaštudirʾo, pa ne čujem.”)

ŠURITI/OŠURITI – skidanje perja sa zaklane živine, tj. dlaka sa svinje u vreloj vodi

ŠUFNUDLE – valjušci; testenina koja se pravi kao i –> gomboce, samo je drugog oblika i bez punjenja; često kad ostane višak testa od gomboca