Изјаве разноликих и живописних знаних и незнаних аутора, које осликавају атмосферу противречности савременог Ердабова…
* Сам ћут и буд будан. (Сеја, Даљ, давно преминула)
* „Имамо времена у неограниченим количинама.” (Златко, Боровац)
* „Оде дан у ноћ.” (кад-тад нужно уследи након претходне)
* „Мрзи га и језиком да мрдне.” (Можда није оригинал Златкова изјава, али је он толико живо изговара да се стиче сасвим јасна представа о лењости онога о коме се прича.)
* (На питање где је нешто) „Нисам нашао. Лопови…. Краду…” (У овом случају лопови за Златка су корисне особе, јер имају функцију заштите – од покушаја да се од њега тражи да понови мукотрпан процес тражења било чега, или смишљања новог оправдања, или употребе силе над драгоценим мишљењем, јер би било траћење блага замарати га покушајем да се присети места на коме би се нешто могло наћи. Дакле, то што је ствар која не може да се нађе однесена од стране лопова – изричито говори да треба обуставити расправу на ту тему, јер она даље никуда не води.)
* „Ћакуламо.” (Одговор на питање шта ради, уколико је у друштву с неким, с ким ћаска/чаврља/брбља. Златко тврди да је ова реч далматинског порекла, а могуће да ју је он и увео у ердабовски говор управо да би нагласио да је пореклом и Далматинац, а не само Ердабовац.)