Jašin daljski karakter

Moje bavljenje u Dalju imalo je tada za mene daleko veće interesovanje nego što bi se moglo zamisliti, jer sam mogao do mile volje posmatrati Jašu Ignjatovića, koji se ovde u zatišju seoskog života pokazivao onakav kakav je uistini bio. Pravo da kažem ja sam se svakom novom viđenju s njime iskreno radovao, jer sam ga rado slušao kako priča kad se rašćereta i jer sam unapred znao da će mi svaki razgovor s njime biti od koristi.

Dalj nije inače bogzna kakvo dopadljivo mesto pored sve njegove važnosti kao letnja rezidencija srpskog patrijarha. Ali je on za mene uvek imao neku neobičnu draž dok je u njemu živeo Ignjatović. Ja sam Dalj imao pred očima sa slikom Jašinom, koja je ovom mestu davala izvestan značaj, onako isto kao što je Dalj njemu davao naročiti izgled i karakter. On je bio u Dalju drukčiji nego što je bio docnije u Novom Sadu. U srpskoj Atini, zbog političke vreve u kojoj je i on zauzimao značajno iako ne baš uvek zavidno mesto, izgledao mi je neprirodan i izmajstorisan. On je u Novom Sadu bio mnogo manje simpatičan nego što je bio u Dalju, gde je jedva imao hleba da jede.

Todor Stefanović Vilovski, Moje uspomene [odlomak]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.