Odgovor

13241714_10208406745159791_1013387945_o1

Sedimo u Erdabovu, u kući Vranojevića, pod orahom. Pitam Stefana (Stevana, ovenčanog, Stevu, Stevicu) rođenog od majke Biljane, sestre moje, i oca Fridriha, brata nemačkog, pitam đaka prvaka, polaznika škole Maršalove, beogradske… (Đak je u nedeljnoj poseti kod „maminih” u Erdabovu, sto pedeset kilometara od Beograda, uzvodno, na istoj obali Dunava.)

– Šta ćeš da budeš kad odrasteš?

– Biću veliki Stevan.

Đorđe Ocić, Ako ima carstva [odlomak]

Plovidba

IMG_9909

Lagano nošeni maticom klizili su niz daleku crtu bačkog rita, dok se iza njih, s druge strane, smanjivao vrh erdutske tvrđave, a zatim se javljali, rasli pa nestajali tornjevi crkava – daljske, erdabovske i borovske. Ponekad bi ih voda odnela i dalje od Vukovara, do iločkog brda. Usput bi zastali samo ako bi se čamac nasukao na neki sprud, poplašili galebove i čaplje, i ponovo se prepuštali matici.

Đorđe Ocić, Smrt u Erdabovu [odlomak]