Ђорђе Оцић (Даљ, 22. септембар 1934 – Београд, 22. јануар 2008) – књижевник и професор филозофије;
Школовао се у месту рођења, Вуковару и Осијеку. Завршио је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор у гимназији у Врбасу и Бечеју, а од 1963. до 1991. године у Београду. Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Српског филозофског друштва. Живео је и писао у Београду, Бару и Даљу. Сахрањен је у Даљу.
Честа тема његових романа је његов завичај, из кога духом никада није ни одлазио. Родни Даљ и друга места тога краја за која је такође био везан спојио је у литерарном топониму Ердабово.
Биографија Ђорђа Оцића налази се и у Ко је ко – писци из Југославије (Ошишани јеж, Београд, 1994, приредио Милисав Савић), Ко је ко у Србији (Библиофон, Београд, 1995, 1996), Личности вуковарског краја у српској култури Боривоја Чалића (СКД Просвјета, Загреб, 1998), Енциклопедији српског народа (Завод за уџбенике, Београд, 2008), Срби западно од Дунава и Дрине Јована Радојчића (Прометеј, Нови Сад, 2009), Грађи за лексикон писаца Југославије (Матица српска, Нови Сад, 2010) и на Википедији. Романескни опус Ђорђа Оцића предмет је студије Жарка Видовића Романи Ђорђа Оцића. Поетофилософија и коментари.
У Оцићевом родном месту, а поводом 80 година од његовог рођења, 2014. године је у КНЦ „Милутин Миланковић” одржан научни скуп о делу овог писца, под називом Повратак у Ердабово. Следеће године је промовисан и зборник са овог научног скупа у оквиру новоосноване културне манифестације „Јесен у Ердабову”.
(Извор: зборник Повратак у Ердабово, Даљ, 2015)
Види још: