Викентије (Василије) ВУЈИЋ

Викентије (Василије) Вујић (Даљ, 29. јануар 1874 – код Тополе, у Шумадији, 18. август 1939) – епископ банатски, професор и ректор;

Основну школу завршио у Даљу, гимназију у Осијеку 1892, права апсолвирао у Бечу, а Православно-богословски факултет, као питомац патријарха Георгија Бранковића, завршио у Черновицама. Монашки чин примио је у манастиру Шишатовац, на Благовести 1903. године. Рукоположен је за ђакона и презвитера и ступио у службу као подбележник архидијецезе у Сремским Карловцима. Исте године је постављен и за наставника карловачке Богословије, а од 1914, све до затварања 1920, био је и њен ректор. До 1932. био је надзорник средњошколске научне наставе у бившој Сремско-карловачкој епархији. Патријарх Варнава га је 1931. поставио за свог заменика, а 1932. хиротинисан је за епископа, да би 1936. наследио банатског епископа.

Сматра се једним од најученијих архијереја између два светска рата. Знао је немачки, француски, румунски и руски језик. Поседовао је највреднију приватну библиотеку онога времена. Био је члан Матице српске. Као ректор Богословије одликован је Орденом Св. Саве IV степена.

(Извор: Ј. Козобарић, Српска православна парохија у Даљу, стр. 45; Српски биографски речник, II том 2, стр. 351–352, аутор: А. Бакић; Фото: Архива СБР)