Томо С. Максимовић (Брчко, Босна, 29. март 1895 – Београд, 16. фебруар 1958) – привредник и добротвор;
Био је генерални директор филијале фабрике „Бата”, коју је у Борову основао његов таст, Томаш Бата, 1931. године. Од 1935. до 1941. био је и председник Општине Борово. За то време је подигао савремено радничко насеље, основао ФК „Бата” Борово, основну школу (1938), а његова је намера, чије је спровођење спречио рат, била и да се изгради трамвајска траса која би спојила Вуковар, Борово и Даљ. Допринео је раду Српског привредног друштва „Привредник”. После Априлског рата од власти НДХ избегао је у Србију, где је, 1941, уместо да прихвати понуду да пређе у „Батину” филијалу у Швајцарску, преузео руковођење Комесаријатом за избеглице. Тада координира смештање више стотина хиљада српских и словеначких избеглица са територија НДХ, Бачке, Косова и Метохије, Македоније и Словеније. Збринуо је више од 80.000 деце. Објавио је и неколико чланака о избегличким питањима („Српски народ”, 1942; „Обнова”, 1942; „Ново време”, 1943). После рата је осуђен за колаборацију с окупатором и осуђен на четири године робије, лишавање грађанских права и конфискацију целокупне имовине, потом је накратко пуштен те поново осуђен. По одслужењу казне, која му је у међувремену умањена, бавио се привредним пословима. Рехабилитован је одлуком Окружног суда у Новом Саду 2008.
(Извор: Српски биографски речник, V том, 792, аутор: Б. О. Поповић;
Фото: Архива СБР)