Душан Иванић (Грубачево Пољe код Грачаца, 1946) – књижевни историчар, есејист, професор на Филолошком факултету у Београду (у пензији);
Посвећен је изучавању епохе српског реализма и романтизма. Објављене књиге: Српска приповијетка између романтике и реализма, 1976; Забавно-поучна периодика Јавор и Стражилово, 1987; Модели књижевног говора, 1990; Српски реализам, 1996; Књижевност Зборник радова с Међународног научног скупа 223 Српске Крајине, 1998; Основи текстологије, 2001; Свијет и прича, 2002; Стармали Јована Јовановића Змаја (студија и избор текстова), 2005; Ка поетици српског реализма, 2007; Огледи о Стерији, 2007; Књижевна периодика српског реализма, 2008; Врела у врлети – о књижевној баштини Срба у Хрватској, 2009; Ка генези српске поезије – прегледи и студије, 2011; У матици приче – о дјелу Јована Радуловића, 2013. Приредио више књига српских писаца (Сима Милутиновић Сарајлија, Ђура Јакшић, Ђорђе Марковић Кодер, Милош Црњански, Бранко Радичевић, Лаза Костић, Симо Матавуљ, Милован Видаковић, Доситеј Обрадовић, Вук Стефановић Караџић…) и антологија. Живи у Београду.
Као уредник за књижевност Енциклопедије српског народа, написао је одредницу о ердабовском писцу Ђорђу Оцићу. Својим радом Истрага, језгро опуса Ђорђа Оцића учествовао је на научном скупу „Повратак у Ердабово” 2014. године. На манифестацији „Јесен у Ердабову” 2015. представио је Зборник о Јакову Игњатовићу са научног скупа о овом значајном српском писцу, одржаном две године раније.