С’оницама са два вранца…

Било је то време око благдана…
Бела шлинга од пахуља саткана…

И прапорац на тој шлинги…
За зорницу „чинги-линги”! А за фруштук срк чобанца…

Од Чепина до Ердута, без шешира и капута…
С’оницама са два вранца…

Хеј, лега, сретнеш ли је кад?
Осмехне л’ се ил’ надури? Застане ли, ил’ пожури?
Или мине… Ко да ниси ту? То би најпре личило на њу…

Ђорђе Балашевић, Хеј, ’лега [одломак из песме]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.