Стеван Бенин (Вршац, 23. јул 1885 – Вршац, 31. децембар 1966) – учитељ, новинар, писац;
После основне школе у родном граду изучио штампарски занат, а затим био манастирски ђак у Војловици код Панчева и Крушедолу. У Сомбору је завршио Учитељску школу (1902–1905). Објављивао је песме у сомборском Голубу и писао за српске дневне Мале новине у Будимпешти, а за време распуста уређивао вршачки лист Родољуб (1902–1903). По завршетку Препарандије основао је 1905. у Сомбору недељник Слога, залажући се за слогу свих Срба и помирење завађених странака. Пошто у томе није успевао, потражио је учитељско место. Учитељевао је у Беодри (данас Ново Милошево), Дубровнику, Даљу (1906–1914) и Вршцу (1916–1918). Пред крај рата 1917. у Вршцу је покренуо „Библиотеку за лепу књижевност”, првенствено с намером да објављује своја дела. Првих дана после ослобођења Вршца, под његовим уредништвом изашао је лист Нова зора, а кад га је препустио др Светомиру Мијатовићу, примио се да руководи Пресбироом у Темишвару и Великом Бечкереку (1919–1920). Изабран је 1920. за посланика на листи Земљорадничке странке. Уређивао је и вршачку Војводину (1923–1924). Пензионисан 1925. као чиновник МСПИЗ у Београду. ДЕЛА: Роман свињског трговца : комедија у 3 чина, Вршац 1918; Наша штампа и политика, Вршац 1920; Метеори срца, Београд 1933; Кад се униште илузије, Београд 1933. Песме Из моје појезије објавио је под псеудонимом Стијепо Орлов.
(Извор текста, аутора Душана Попова, и фотографије: Српски биографски речник 1, А–Б, стр. 492)