Stevan BENIN

Stevan Benin (Vršac, 23. jul 1885 – Vršac, 31. decembar 1966) – učitelj, novinar, pisac;

Posle osnovne škole u rodnom gradu izučio štamparski zanat, a zatim bio manastirski đak u Vojlovici kod Pančeva i Krušedolu. U Somboru je završio Učiteljsku školu (1902–1905). Objavljivao je pesme u somborskom Golubu i pisao za srpske dnevne Male novine u Budimpešti, a za vreme raspusta uređivao vršački list Rodoljub (1902–1903). Po završetku Preparandije osnovao je 1905. u Somboru nedeljnik Sloga, zalažući se za slogu svih Srba i pomirenje zavađenih stranaka. Pošto u tome nije uspevao, potražio je učiteljsko mesto. Učiteljevao je u Beodri (danas Novo Miloševo), Dubrovniku, Dalju (1906–1914) i Vršcu (1916–1918). Pred kraj rata 1917. u Vršcu je pokrenuo „Biblioteku za lepu književnost”, prvenstveno s namerom da objavljuje svoja dela. Prvih dana posle oslobođenja Vršca, pod njegovim uredništvom izašao je list Nova zora, a kad ga je prepustio dr Svetomiru Mijatoviću, primio se da rukovodi Presbiroom u Temišvaru i Velikom Bečkereku (1919–1920). Izabran je 1920. za poslanika na listi Zemljoradničke stranke. Uređivao je i vršačku Vojvodinu (1923–1924). Penzionisan 1925. kao činovnik MSPIZ u Beogradu. DELA: Svinjarski trgovac, Vršac 1918; Naša štampa i politika, Vršac 1920; Meteori srca, Beograd 1933; Kad se unište iluzije, Beograd 1933. Pesme Iz moje pojezije objavio je pod pseudonimom Stijepo Orlov.

(Izvor teksta, autora Dušana Popova, i fotografije: Srpski biografski rečnik 1, A–B, str. 492)