Transport

Već smo u Mađarskoj. Napustili smo svoju rodnu „tuđinu” i ušli u stranu. Ujutru brodari šmrkovima peru palubu, pa i nas hladna voda obilato prska, što željno koristimo da malo properemo oči, lice, vrat i uši. Vukašin i Rada mi kažu da im je žao što nisu znali kada smo prošli Vukovar i Dalj, u čijoj blizini su Bobota i Gaboš. U šali im kažem da ćemo uskoro videti Peštu, ali se oni tome ne raduju.

Kako je moguće, češće mislim, da danas, kad smo u ovakvom stanju, pričamo o prošlosti, a upravo sećanje na prošlost je ono što nas prožima dalekom srećom i nadom da će i bolji dani doći. Priča Rada malo nostalgično o podnevnoj tišini u moru klasalog i zrelog žita koje se pod lahorom povija, talasa i šušti zlatom svoga zrnevlja, a iznad njiva leluja tanka izmaglica. „Da li ću ikada više biti na svojim njivama?” pita se glasno Rada.

Siniša Mihajlović, Putevima nestajanja [odlomak]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.