Василије Трбић (Бијело Брдо, 1881 – Београд, 1962) комитски војвода у Старој Србији, касније политичар у југословенској држави;
Школовао се у родном крају, затим у Србији. Желео је да се замонаши у Хиландару, где су 1902. убијени неки егзархијски калуђери, па је морао да бежи из Свете горе. Напустио је монаштво и отишао у Београд. Тамо се упознао с Милорадом Гођевцем, Луком Ћеловићем и Јованом Атанацковићем и решио да оде у Стару Србију као комита.
Организовао је комите 1903. у Пчињи, где је ликвидирао локалног зулумћара Шериф бега код манастира Прохор Пчињски. Бива ухапшен и осуђен на смрт, али убрзо и помилован. Године 1904/05. одлази у Дримкол да смени војводу Јована Дримколског али, због убиства комите услед недисциплине, долази у сукоб с локалним комитским одборима. Одлази у велешки Азот где постаје војвода. Водио је борбе на смилевском вису код Небрегова, али најзначајнију борбу је водио код села Дренова на Вардару 1907, где је с војводом Јованом Бабунским уништио чету бугарског војводе Стевана Димитрова. Овом битком спојене су, у оквиру српске организације, две обале Вардара.
У Првом балканском рату извршио је напад и бројне диверзије у турској позадини. Његови војници први су ушли у Велес и Прилеп. За време Првог светског рата први се авионом спустио у позадину аустријске, немачке и бугарске војске. Остајао је на терену по пола године и враћао се у Солун с извештајем о непријатељу. Краљ Александар наградио га је Карађорђевом звездом с мачевима.
После Првог светског рата био народни је посланик у парламенту Краљевине Југославије.
(Извор: Ђорђе Нешић)