Драган Хамовић (Краљево, 30. 10. 1970) – песник, есејиста, критичар и књижевни теоретичар;
Дипломирао, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду, на темама из области српске поезије 20. века. Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља и управник Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” у Краљеву, уредник у Заводу за уџбенике, а сада је сарадник Института за књижвност и уметност у Београду. Објавио је многе књиге, међу којима и: Албум раних стихова (песме, 2007), Песме од почетка (есеји, критике, записи, 2009), Матични простор (есеји, 2012), Пут ка усправној земљи (студија, 2016), Меко језгро (песме, 2016), Бежанијска коса (2018).
Добитник је награде „Милан Богдановић” за књижевну критику, Награде САНУ из Фондације Бранка Ћопића за песничку збирку Матична књига, а поводом збирке Змај у јајету примио је „Змајев песнички штап” и Награду „Момчило Тешић”. За Меко језгро, у издању Српске књижевне задруге, добио је Змајеву награду Матице српске за најбољу збирку поезије за 2016. годину.
Своје песништво представио је на манифестацији „Јесен у Ердабову” септембра 2016, а учествовао је и на скупу о књижевном делу Милутина Миланковића, који се одржао у новембру 2016. године. Три године за редом, као уредник програма Сајма књига у Београду, омогућавао је сајамској публици да се путем трибина боље упознају са ердабовским издаваштвом, и уопште са издаваштвом Срба у Хрватској. Јануара 2017, док су се ледоломци борили са сантама леда на чувеној даљској окуци, написао песму о Даљу и његовом зимском Дунаву. У оквиру „Јесени у Ердабову” 2018. у Даљу је, као посебни саветник министра културе Републике Србије, свечано открио спомен плочу на родној кући Ђорђа Оцића.