Милован Ћурчић Миси (Даљ, 27. јул 1949 – Даљ, 2. септембар 2014) – шерет, песник и глумац;
Основну школу завршио је у Даљу, а гимназију и Педагошку академију у Осијеку. Био је наставник биологије и хемије у основним школама у Даљу и Бијелом Брду. Као члан даљског аматерског позоришта при КУД „Бранко Радичевић” одиграо је запажене роле у представама „Хајдук Станко” и „Сумњиво лице”. Прве његове песме настале су приликом припрема наступа за традиционалне мачкаре чији је учесник био. За живота је објавио књигу Дечје песме за одрасле (2010), а у припреми је књига Корак по корак остављам Велики сокак, која ће укључити и необјављене песме.
Ћурчић о себи духовито бележи:
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Родило се ситно, куштраво, црномањасто мушко дете –
двајест седмог седмог, ’иљаду деветсто четрдесет девете.
Име Милован наследио од стрица,
а презиме Ћурчић од Чарнојевића.
Због слова у презимену им’о је проблема брдо.
За оне који не разликују „ч” и „ћ” –
са стране су му два мека, а у средини – тврдо!
До седам година босоног трч’о у клотаним гаћама,
а одран’јо се на лебу масти и крофнама на даћама.
Основно знање, оно што ваља,
дала му основна школа из Даља.
Гимназију, уз лепу секу,
завршијо у Осијеку.
Из љубави према деци и дугачког годишњег одмора
(а свима то прија),
звање наставника биологије и кемије
дала му Педагошка академија.
Што се посла тиче, стално ј’ врд’о,
радио у „и-пе-ка-у”, школи „Даљ” и школи „Бијело Брдо”.
Данас мало ради, мало једе, мало спава,
доста пије и зазјава.
Кад се умори у свом раду,
пише песме, пеца на Дунаву и пушта браду.
АУТОПОРТРЕТ
Они, што ме воле, кажу
да имам браду као Маркс,
косу као Енгелс,
а комплетан изглед главе
к’о испосничка фреска светог Саве.
Да л’ је то шала, ил’ је то збиља –
ова ми успоредба итекако прија!
Они, што ме не воле, кажу
да личим на клошара,
деда Блажу.
У мени се хумани осећај буди.
Мене то не вређа –
и клошари су људи!