Dalj

Kod patrijaršijskog Dvora

Gde Dunav proći mora

U Dalju još dalje i više

Putevi Gospodnji se ukrstiše.

*

Ispod Milankovićevog neba

Gde pogled piščev vreba

Još dalje u Dalju i više

Putevi se Gospodnji ukrstiše.

*

Na Hramu Svetog Dimitrija

Krstom se piše istorija

Preko Dalj planine i više

Putevi se Gospodnji ukrstiše.

Jelena Ocić

Vukovarska Adica

Jedno od takovih mesta je, bez sumnje, šumica, Adica zvana, koja četvrt sata zapadno od Vukovara leži, i kroz koju se idući na poznatu zadužbinu vukovarskih Srba, Dobru vodu, prolazi, pa koja danas Vukovarcima najprijatnijim letnjim šetalištem služi. Svakom koji kroz ovu ubavu šumicu prođe mora u oči pasti da je ista na sve strane davno zarušenim okopima ispresecana, na kojima se danas više stotina godina stari hrastovi dižu. Pri boljem posmatranju tih zarušenih opkopa opaža se da su isti u sasvim pravim potezima, ponajviše u velikim kvadratima, postojali te da nisu slučajno nego u izvesnoj, po svoj prilici, obranbenoj svrsi izvedeni bili. Ovo potonje potkrepljuje i sam zgodan položaj te, na uzvišenom, oblom brežuljku ležeće, šumice koja je unaokolo rekom Vukom tako opasana da se na istu samo preko prilično velikih mostova dolazi.

Risto Mihailović, Iz prošlosti Vukovara [odlomak], objavljeno u Novom Sadu, 1890. godine

Jašin daljski karakter

Moje bavljenje u Dalju imalo je tada za mene daleko veće interesovanje nego što bi se moglo zamisliti, jer sam mogao do mile volje posmatrati Jašu Ignjatovića, koji se ovde u zatišju seoskog života pokazivao onakav kakav je uistini bio. Pravo da kažem ja sam se svakom novom viđenju s njime iskreno radovao, jer sam ga rado slušao kako priča kad se rašćereta i jer sam unapred znao da će mi svaki razgovor s njime biti od koristi.

Dalj nije inače bogzna kakvo dopadljivo mesto pored sve njegove važnosti kao letnja rezidencija srpskog patrijarha. Ali je on za mene uvek imao neku neobičnu draž dok je u njemu živeo Ignjatović. Ja sam Dalj imao pred očima sa slikom Jašinom, koja je ovom mestu davala izvestan značaj, onako isto kao što je Dalj njemu davao naročiti izgled i karakter. On je bio u Dalju drukčiji nego što je bio docnije u Novom Sadu. U srpskoj Atini, zbog političke vreve u kojoj je i on zauzimao značajno iako ne baš uvek zavidno mesto, izgledao mi je neprirodan i izmajstorisan. On je u Novom Sadu bio mnogo manje simpatičan nego što je bio u Dalju, gde je jedva imao hleba da jede.

Todor Stefanović Vilovski, Moje uspomene [odlomak]

Transport

Već smo u Mađarskoj. Napustili smo svoju rodnu „tuđinu” i ušli u stranu. Ujutru brodari šmrkovima peru palubu, pa i nas hladna voda obilato prska, što željno koristimo da malo properemo oči, lice, vrat i uši. Vukašin i Rada mi kažu da im je žao što nisu znali kada smo prošli Vukovar i Dalj, u čijoj blizini su Bobota i Gaboš. U šali im kažem da ćemo uskoro videti Peštu, ali se oni tome ne raduju.

Kako je moguće, češće mislim, da danas, kad smo u ovakvom stanju, pričamo o prošlosti, a upravo sećanje na prošlost je ono što nas prožima dalekom srećom i nadom da će i bolji dani doći. Priča Rada malo nostalgično o podnevnoj tišini u moru klasalog i zrelog žita koje se pod lahorom povija, talasa i šušti zlatom svoga zrnevlja, a iznad njiva leluja tanka izmaglica. „Da li ću ikada više biti na svojim njivama?” pita se glasno Rada.

Siniša Mihajlović, Putevima nestajanja [odlomak]

Vukovar

Ko hoće da vidi ceo naš Vukovar

treba da se popne čak na Švapsko brdo

tamo gde Tri ruže ulica počinje.

*

Videće, pod sobom, u doli grad drema

kao kad se starci s crnim šubarama

pre večeri skupe da, pod krošnjom neba,

još poslednju lulu duvana popuše.

*

S leva, sa livada, Vuka tiho teče.

Sanjiva se mazi uz korenje vrba

k’o da joj je žao dalje da otplovi

i ostavi ove zelene obale.

*

A tamo daleko, preko svih krovova,

do neba se diže beli grofov dvorac.

Pod suncem sav trepti, mami i doziva

kao neka priča slatka i čudesna,

što baka je meni priča pred spavanje.

Đorđe Radišić