Бела

Астал мусав, флекав, прљав.
Над њим су се руке дигле.
Наздрављају шприцер, брља;
наздрављају флаше, кригле.

Масне руке потегоше
мађарице иза шанка.
Кибицери дуван троше…
(За жестоко нису странка…)

Бијело Брдо против Даља
туче карте. Тај кркљанац
креће срцем… Терц до краља…
Два у главу, потом странац…

Зелен, љубав, жир и бунда
по столњаку траже пролаз.
Бирташ гунђа, мрси, брунда
и диктира скори разлаз.

Вино иде, а оловка почиње да ситно вара.
У ваздуху виси псовка
пуна леба и свечара.

Картароши траже пиће.
Хватају се с њим у коштац.
Лочу сву ноћ. Већ и свиће.
Међу њима и мој отац.

Горан Дакић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *