29. и 30. септембар 2017.
У оквиру Међународне књижевне манифестације „Јесен у Ердабову”, установљене 2014. године на скупу о Ђорђу Оцићу „Повратак у Ердабово”, а први пут одржане 2015. године, ове године одржaн је Међународни научни скуп „Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина” у Даљу и Белом Манастиру, одакле је Кашанин родом. Скуп су организовали Културно научни центар „Милутин Миланковић” из Даља и Вијећа српске националне мањине у граду Белом Манастиру, уз стручну помоћ Института за књижевност и уметност из Београда. Од укупно 29 учесника који су послали своје апстракте и обећали радове, скупу „Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина” присуствовало је 19 предавача.
Првог дана, у Даљу, одржане су три сесије. Александар Петров, који је, заједно с Марком Недићем, и председавао скупу, говорио је о Кашаниновој књижевној личности, Јован Пејчић је у свом излагању успоставио везу Кашанина с питањем развоја српске уметности и књижевности, Александар Илинчић се осврнуо на Кашанинов интелектуализам, а Јана Алексић на његов спољашњи приступ новој српској књижевности. Младенко Саџак говорио је о Кашаниновом покрету за уметност, Гордана Малетић о старој српској уметности и књижевности у Кашаниновој визури, Миливој Ненин о Кашаниновом боравку у југословенски оријентисаном Загребу од друге половине 1917. па готово до краја Првог рата. Милица Ћуковић је успоставила везу Тихомира Остојића и Милана Кашанина, преко њихових прилога новосадском „Јединству”. Марко Недић је синтетички приступио Кашаниновом књижевном делу, Давид Кецман је издвојио знаковље његовог приповедања, а Весна Тријић изнела саопштење о проблему страног у Кашаниновом роману Привиђења. Први дан скупа окончан је посматрањем месеца телескопом из дворишта Миланковићеве родне куће.
Други дан Скупа учесници су обишли изложбену поставку беломанастирског Етнолошког центра, и тамо, уз председавајуће Јована Пејчића и Миливоја Ненина, наставили с радом. Светлана Милашиновић изнела је своје разматрање о српској духовној и грађанској интелигенцији у делу Милана Кашанина, Срђан Орсић је у свом излагању имаголошки читао Кашанинове Пронађене ствари, Мисли и Сусрете и писма, књига о којој је одмах затим Зорица Хаџић открила да су у њој, пре објављивања, сачињене измене. Дејана Оцић је излагала о Кашанину као лику у делу Ђорђа Оцића и сведочила о њиховом пријатељству. На последњој, петој сесији програма, Горана Раичевић је представила своје проучавање односа Кашанина и Црњанског, а одломке из својих дела прочитали су Милан Младеновић, из текста објављеног у „Савременику”, и Рајко Лукач, из романа Хроничар. После затварања скупа, учесници су обишли Копачки рит.
Министарства културе Републике Србије и Републике Хрватске помогла су финансијски овај програм а издавач Кашанинових изабраних дела Завод за уџбенике поклонио је Скупу примерке ових књига.
Учесници:
