Без шапата и без вриска
шорови се крећу даље:
Данска, Шведска, махом Ирска.
Сваки дом је визом спаљен.
Остали су у равници
Дунав, орах, казук-самац,
трешње, бурад, тополици.
У плићаку стари чамац
плеше валцер без партнера.
Под бајером тма корова
– исте снаге, истог смјера –
до Савуље, до Борова
спрема лежај комарцима.
Пред авлијом, на сокаку,
вјетар-примаш жице штима
и предаје пјесмe мраку.
Предвечерје. Без дивана.
Ни погледа, нити стиска.
Невиђена, а снивана:
Данска, Шведска, махом Ирска.
Predivna pesma, u malo reci sve receno, tuzno i zalosno!
Hvala za ovako lepo sazeto objasnjenje mozda i gluvi cuju!
Veliki pozdrav!
moj komentar upucen piscu licno!