Три врашке вршке


Три вршке у Вуковару
Коноба на прагу срца
Знам једну тугу стару
Која се смешка док грца

Реке се у нас уливају
Ми смо то огромно море
Где звезде нежности скривају
У шкољку чаше до зоре

Три вршке у Вуковару
Дунав пун неба тече
Ту месец кришом пије
Крај шанка свако вече

Реке се у нас уливају
Ми смо то огромно море
Где звезде нежности скривају
У шкољку чаше до зоре

Три вршке у Вуковару
Коноба на крају света
Ту онај ко себе тражи
Самоме себи смета

Реке се у нас уливају
Ми смо то огромно море
Где звезде нежности скривају
У шкољку чаше до зоре

Мирослав Мика Антић

Песму је Антић посветио 1986. године вуковарском култном месту – легендарној кафани „Три вршке”, у којој је неколико пута и сам гостовао.

(Фото: Детаљ с табле аутора Тодора Јукића, на којој је песников лик и његови стихови, а која се налазила на зиду кафане, пре него што је  уклоњена)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.