Три вршке у Вуковару
Коноба на прагу срца
Знам једну тугу стару
Која се смешка док грца
Реке се у нас уливају
Ми смо то огромно море
Где звезде нежности скривају
У шкољку чаше до зоре
Три вршке у Вуковару
Дунав пун неба тече
Ту месец кришом пије
Крај шанка свако вече
Реке се у нас уливају
Ми смо то огромно море
Где звезде нежности скривају
У шкољку чаше до зоре
Три вршке у Вуковару
Коноба на крају света
Ту онај ко себе тражи
Самоме себи смета
Реке се у нас уливају
Ми смо то огромно море
Где звезде нежности скривају
У шкољку чаше до зоре
Мирослав Мика Антић
Песму је Антић посветио 1986. године вуковарском култном месту – легендарној кафани „Три вршке”, у којој је неколико пута и сам гостовао.
(Фото: Детаљ с табле аутора Тодора Јукића, на којој је песников лик и његови стихови, а која се налазила на зиду кафане, пре него што је уклоњена)