Седимо у Ердабову, у кући Вранојевића, под орахом. Питам Стефана (Стевана, овенчаног, Стеву, Стевицу) рођеног од мајке Биљане, сестре моје, и оца Фридриха, брата немачког, питам ђака првака, полазника школе Маршалове, београдске… (Ђак је у недељној посети код „маминих” у Ердабову, сто педесет километара од Београда, узводно, на истој обали Дунава.)
– Шта ћеш да будеш кад одрастеш?
– Бићу велики Стеван.
Ђорђе Оцић, Ако има царства [одломак]