Ко хоће да види цео наш Вуковар
треба да се попне чак на Швапско брдо
тамо где Три руже улица почиње.
Видеће, под собом, у доли град дрема
као кад се старци с црним шубарама
пре вечери скупе да, под крошњом неба,
још последњу лулу дувана попуше.
С лева, са ливада, Вука тихо тече.
Сањива се мази уз корење врба
к’о да јој је жао даље да отплови
и остави ове зелене обале.
А тамо далеко, преко свих кровова,
до неба се диже бели грофов дворац.
Под сунцем сав трепти, мами и дозива
као нека прича слатка и чудесна,
што бака је мени прича пред спавање.
Ђорђе Радишић