Беле Барток бб (дугодневица)

деди и баки

На распусту, у Планини,
табанамо, босих ногу,
горе-доле, по прашини,
коју, потом, к’о облогу,

стављамо на болна места:
згуљен палац, лакат здеран…
Ка сурдуку, затим, сместа!
(Памћење је ћудљив деран

што тумара, неопрезан,
и разгрће старе страсти…)
Умрљане од пекмеза,
мусаве од леба-масти

стрељају нас дедин поглед
и бакини приговори:
Докле тако? Унедоглед!
Обуј шлапе и не нори!

Сви у крпе након прања!
Пред сан снажним ударцима,
уз јауке и дерања,
боримо се с комарцима.

Гледамо кроз шалукатре
(поређани чело-ногу)
удаљене бачке ватре
како трепте у излогу.

Горан Дакић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.