деди и баки
Јутро. Минус. Соба хладна.
Утопљени под јорганом
не слушамо цревца гладна.
Бака млеком и кајганом
позива на устајање.
Потом носи пеку, чварке.
(Мени: Једи! Сестри: Јање!)
Уз фруштук и прве чарке
крећу ситно испод стола.
Деда остраг маже санке.
Горан, Нина и Никола
– по моделу из читанке –
низ косину према цести
јуре као суманути.
Тако ваздан, до бесвести,
клизе сати и минути…
Промрзнуте ноге, шаке
враћају нас до шпорета.
Под крилима снене баке –
дедина се грије чета.
Ноћ већ нову битку иште.
Налик боју чаробњака
кревет поста борилиште:
ко ће лећи до димњака?