Језик је као космос,
свевремен, бесконачан.
Он памти шта смо, ко смо
и рачун има тачан
за простор и за време.
У потомку и претку
он чува прво семе –
реч ону на почетку.
Оном што тек ће бити
у језику је врежа.
То су те златне нити,
од њих се плете мрежа
речима насељена.
Језик је васељена.
(Илустрација: Захарија Орфелин,
Вечни календар с бакрорезом
Стварање света, из Б. Чалић, Трагови у трајању)