Даљ, у зиму 2017.

Ђорђу Нешићу

Дунав у леду код даљске кривине,
На жалост патака и људске живине.

Корица ледна затим се превлачи
Телима, душама обалске нејачи.

Слеже се бели демон код полога
Свог тачног тумача и климатолога.

Врх леда − сфера, тачкаста расвета:
Или од надсвета или од прасвета.

Водна дворана кристална, свечана
Границе укида, на радост пречана.

Испод масивне струје и таласа
Невиђен сајам свакојег баласта.

Дунаво, сита неман препредена,
Цакли у руху поларног едена.

Водени сужањ, зима га окова,
У себи замиче пут рајских токова.

Драган Хамовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.