Gnezda

Baćila je rekao da je greh rušiti gnezda ptica. Bog sve vidi i sve čuje; ne smeš činiti greh. U osami sam često gledao nebo i tražio Božji pogled. Nisam ga uhvatio, ali sam čvrsto verovao u to što je Baćila rekao. To se ne sme činiti. I gotovo.

Zato smo Baćila i ja odlučili da se, kad nikog ne bude kod kuće, popnemo na krov štale i da izbliza vidimo rodino gnezdo na našem odžaku. Nigde više u Ljubojevom sokaku nema rodinog gnezda; video sam ih samo u Mrtvom sokaku.

Na proleće će se iste te rode pojaviti na našem odžaku. Zna se da one imaju u mozgu ugrađen nevidljivi kompas, koji ih nepogrešivo vodi u letu ka cilju.

Sreto M. Batranović, Gnezda,
iz knjige Testament [odlomak]

Na prstima noći

Kada moj otac završi posao
Iza sebe ostavi okasnele vozove i slova JeŽe
Umoran stigne kući dok izuva od kilometara
otvrdle čarape
u višku popije pola litre rakije oštrom
britvom nareže
sjajne topljive slanine očisti glavicu belog luka
Za stolom pridrema trgne se kao na zvuk pištaljke
i legne
Pošto zaspi majka na prstima hoda po kući
kad se iz sobe začuje glasno mrmljanje
…Gajdobra, Odžaci, Karavukovo, Bogojevo, Dalj…
…Vrpolje, Bosanski Šamac, Modriča,
Doboj, Kakanj, Zavidovići…

Žarko Dimić

Gitar, hegede i tambura

U to doba bio je u Dalju gajdaš Moša, kome što se dosetljivosti u poskočicama i pevanju tiče valjda para nije bilo. Moša sklopi društvo „duet”, on gitar, a Laza hegede. Moša nikad nije učio gitar, i samo je improvizirao pokraj Laze kao samouk, i naposletku tako je doterao da disharmonija nije bila već tako užasna, a i inače, instrumentalna neskladnost bila je izglađena aromantičnim pesmama. Međutim je Moša naučio hegede i tamburu, i sklopio u Dalju tamburaško društvo. Od gajdaša hegedaš, gitardžija, tamburaš i direktor bande, što se tiče obilatosti u satirnim pesmama, i shodne im predstavke, tu Moša stoji kao unikum, jedincatost. Moša i pesme stvara, i pesme pevane o srpsko-turskom ratu Mošin je proizvod.

Jakov Ignjatović, Memoari [odlomak]

Besmrtnost na kućnom pragu

…Starac je umro na pragu tuđe kuće, ali to je bila kuća u kojoj se rodio i odrastao, njegova rodna kuća, a prodata. A on je tu ušao u dvorište i umro, kako je i rekao: „umreću u rodnoj kući”.

„Otuđenost” je usamljenost i pakao ljudi „proletera” (što je u Rimljana značilo: čovek bez rodne kuće, doma i zavičaja, iskorenjen, otuđen).

Zavičaj i rodna kuća imaju tajno dejstvo: da izazovu osećanje besmrtnosti, kontinuiteta prisustva predaka, neprolaznog detinjstva čovekova. Zato starac želi da tu i umre.

Nema nikakvog „raja”, čak ni Nebeskog carstva na zemlji izvan zavičaja i zavičajnosti.

Zavičajnost je mediteranska vrednost (polis, bogovi zavičaja, oboženost svega u zavičaju). Raj je – zavičaj (a ne utopija, besklasno društvo i pravda „imperije”).

Zavičaj nije predeo, nego transcendencija: predanjem preobraženi predeo, duhovni svet, praznično ognjište, trpeza i prostor, svetinja kao hram…

*

A smisao? – Uporna, stalna i aktivna graditeljska i domostrojna odbrana svoje (nacionalne) istorije, uz gradnju škola, manastira, obdaništa, zadužbina…

Smisao je: očuvanje CELINE: sabor mesta – Erdut, Dalj, Borovo, Vukovar… – u ERDABOVU.

Žarko Vidović, Romani Đorđa Ocića [odlomak]

Napuštena

Osetili pacovi da im je kuća na raspolaganju. Patosano dvorište prošarano na više mesta crnim iskopinama u vidu krtičnjaka.
Kuća prepuštena samoj sebi i zlom ratnom vremenu. Usamljena. Pacovi još ne ulaze u zaključane sobe, ali su patos namirisali.


*

Kuća je posle toga prodata čoveku koji će o njoj voditi brigu kao o živom biću. Kuća i jeste živo biće, ima dušu.
Napustio sam kuću i izgradio novi krov nad glavom onako kako je moja mati poželela i rekla.

*

Pacova više nema u našoj kući; odselili su se tamo gde nema žive duše.

Sreto M. Batranović, Kuća na prodaju,
iz knjige Testament [odlomak]