Вуковарски печати и екслибриси

15. октобар 2016.

У Градској књижници Вуковар отворена је изложба „Вуковарски печати и екслибриси као ознака власништва књига” аутора Боривоја Чалића.

dsc01253

На изложби су приказани екслибриси и печати вуковарских власника књига, али и локалних уметника који су их израђивали. Грађа је темељена на фонду Градске књижнице, док су одабрани примерци екслибриса и књига позајмљени из Градског музеја Вуковар.

dsc01212

Израз „ex libris” значи „из књига”, „између књига”, тј. књижнице. Најчешће је реч о уметнички обликованом листићу или налепници која се лепи на унутрашњу страну предњих корица књиге. Уз ознаку „ex libris” или превод тих речи, на листићу стоји име власника књиге или назив књижнице, као и разне информације које упућују на занимање или склоности власника (грб, портрет, монограм, неки симбол, узречица).

dsc01276

Аутор изложбе Боривој Чалић при отварању је, између осталог, рекао и следеће: „Намера је ове изложбе, дакле, представљање једне специфичне појаве везане за књигу и читање која је данас, као леп обичај, готово ишчезла из савремене културе. Изложба жели истовремено подсетити и на вуковарска друштва и удружења која су, уз испуњавање своје основне делатности, неретко поседовала и друштвену књижницу, често отворену и за ширу јавност. Подсећање је то и на старе Вуковарце који су неговали културу читања па се из печата из записа може запазити и пратити присуство књиге у свим друштвеним слојевима. Коначно, и не мање важно, Градска књижница Вуковар жели овом изложбом дати свој прилог неговању завичајне културе сећања.”

Међународни дан жена са села

15. октобар 2016.

Трећу годину за редом, након Вуковара и Острова, ова манифестација је одржана у Борову.

dan-zena-sa-sela-2Продајну изложбу рукотворина, традиционалних јела и упознавање са народним обичајима пратио је и пригодан културно-забавни програм. У представљању својих умећа учествовале су жене из општина Борово, Негославци и Трпиња, Града Вуковара, Сремских Лаза, као и гошће из Даља, Болмана и Кнежевих Винограда.

dan-zena-sa-sela-1a

Други међународни књижевни скуп „Јесен у Ердабову”

28. и 30. септембар 2016.

У Културном и научном центру „Милутин Миланковић” одржан је други по реду Међународни књижевни скуп „Јесен у Ердабову”.

14492443_980864528705751_5696636113690025113_n

Првoг дана овог скупа публици је представљена поезија три истакнута српска песника: Живорада Недељковића, Драгана Хамовића и Дејана Алексића. Овом приликом је публици представљен и рад краљевачке „Повеље”, а било је речи и о зборнику Ђорђе Нешић – песник, који је објављен као плод скупа о овом песнику поводом награде Жичка хрисовуља чији је он прошлогодишњи лауреат.

pozivnica-b

Другог дана овог скупа Зоран Хамовић је представио рад издавачке куће „Клио” а историчар Милош Ковић је изнео концепт капиталног дела Срби 1903–1914. Историја идеја, чији је он приређивач, а за које је текстове писало двадесет два аутора. У њој су идеје представљене преко личности Срба који су били њени носиоци, а међу којима је и Милутин Миланковић, рођени Даљац, школован у Бечу, који се, према Ковићевим речима, одлучио да врати дуг својих предака који су у Великој сеоби прешли Дунав, тако што је, одрекавши се далеко бољих материјалних услова које je имао у иностранству, одлучио да живи и ради у Београду, одакле је и постигао успех научника светског гласа… Ковићева реч о овој књизи у публици је иницирала питања на која је он радо и одговорао.

У завршном блоку овог скупа осветљавањем идеје Дунавског завета представљена је духовна и пријатељска веза Жарка Видовића (1921–2016) и Ђорђа Оцића (1934–2008). О тој вези су говорили Милош Ковић и Дејана Оцић, а одломке из Оцићевих романа, у којима је Жарко Видовић представљен као лик Марка Видотића и Четвртог господина и учитеља, читао је Славко Бубало.

Програм је водио управник Центра Ђорђе Нешић, који је и покретач ове манифестације у оквиру које је предвиђено да сваке године буде представљен и одређени сегмент књижевног стваралаштва Ђорђа Оцића, рођеног Даљца, који је и творац назива Ердабово (Ердут-Даљ-Борово-Вуковар).
Међу даљском, боровском и вуковарском публиком били су и гости из Београда и Новог Сада, јер је овај скуп и замишљен као једна од веза преплета српског културног простора.

XIII Фестивал дечјег фолклора

Фестивал ће се одржати 02.10.2016. у Кино сали у Белом Манастиру, са почетком у 17:00 часова.
349df0526ee41d3У програму учествују:

  • СКУД „Јован Лазић” Бели Манастир
  • КУД „Младост” Трпиња
  • КУД „Бекрија” Негославци
  • КУД „Острово” Острово
  • КУД „Бранислав Нушић”
  • КУД „Ђоко Патковић” Бобота
  • СКД „Просвјета” пододбор Маркушица
  • СКД „Просвјета” пододбор Јагодњак
  • СКУД „Бранко Радичевић” Даљ
  • СКУД „Ј. Ј. Змај” Бијело Брдо
  • КУД „Живојин Жико Мандић” Кнежеви Виногради
  • КУД „Васо Ђурђевић” Бршадин
  • СКУД „Свети Сава” Тења