Кужно доба

img_7205

Године 1795. и 1796. владала је у Срему куга али је не беше у Даљу. У Вуковару је владала. Но из Даља је митрополит Стефан Стратимировић послао свештенству две окружнице. Једну је написао 16. октобра 1795. у којој поучава како се ваља чувати од кужне болести. Препоручује умерен живот. Даље вели: „весма је хасновито онакове ствари највише уживати кое крв чисту н.п. вино, сирће, соли, квирцове, бибер, паприку, зелениш, воће, сурутку и проч. Но, меса, рибе, сира, сланину и проч. мање ваља јести јер овакове ствари ко запаленију крв преправљају и с којег следује. Воду прежде употребленија нуждно јест кувати” итд. У тој наредби има 13 тачака. Затим у другој окружници од 7. марта 1796. митрополит Стефан Стратирмировић дозвољава да у четрдесетницу: „могут меренаја сњеднаја уживати, и једном речи оное јести что у таковом случају санитетс комисија совјетовати будјет, не дежашче себе на строгост поста; како что у здраво времја обичај нам јест. Но уживајушче она која добиватисја могут и која за совершеное излеченије по совјету докторов најнужнија сут” итд. Осим ових наредаба има и других наредаба, које се на кужно доба односе, а све су ове наредбе уписане у циркуларни протокол парохијски.

прота Јован Козобарић, Српска православна парохија
у Даљу, 1932 [одломак]

Одговор

13241714_10208406745159791_1013387945_o1

Седимо у Ердабову, у кући Вранојевића, под орахом. Питам Стефана (Стевана, овенчаног, Стеву, Стевицу) рођеног од мајке Биљане, сестре моје, и оца Фридриха, брата немачког, питам ђака првака, полазника школе Маршалове, београдске… (Ђак је у недељној посети код „маминих” у Ердабову, сто педесет километара од Београда, узводно, на истој обали Дунава.)

– Шта ћеш да будеш кад одрастеш?

– Бићу велики Стеван.

Ђорђе Оцић, Ако има царства [одломак]

Пловидба

IMG_9909

Лагано ношени матицом клизили су низ далеку црту бачког рита, док се иза њих, с друге стране, смањивао врх ердутске тврђаве, а затим се јављали, расли па нестајали торњеви цркава – даљске, ердабовске и боровске. Понекад би их вода однела и даље од Вуковара, до илочког брда. Успут би застали само ако би се чамац насукао на неки спруд, поплашили галебове и чапље, и поново се препуштали матици.

Ђорђе Оцић, Смрт у Ердабову [одломак]

На Дунаву

dunav-vu

Ала мирно Дунав тече
поред бела Вуковара,
ала мирно па дубоко,
провидиш му чисте мисли.

Тако само зна да тече
на дну санка девојачка
силовита љубав-река,
божаствена неусанка.

Па колико воденица
има тамо на Дунаву,
алʼ на оној љубав-реци
тек ипак је више срца.

Лаза Костић